Просветни гласник

НАУКА Д НАСТАВА

1151

Тду сГ 01<% 1>71обе%оџи1 мг; пд о1хибе V о <7 г ?] <7 и V г и. II. XVIII. 59. Али ја га више нећу примити кад се иоврати кући. (Овде иартицип стоји као оно код Ј. Вујића: Олуја је задржала мене пешиде ишавшег). Иристжпи КТ ј. н6уо\" жјнд нмжштн алдкдстрк м \-ра дрдгдго и вкзлига нд глдкж (ГО кћзлежлштд Сав. књ. Мат. XXVI. 7. ПристжпишА ктј . нсуоу' о\' ч л ш т о\*. Зогр. Мат. XXI. 23. 0 ОКДИНС, ПЛДЧИ С( д Ч у МНИИ СКСИ\"ћ лоукдкми^к II ПОУИСЛИ кдко откк -Кштдшшн кбСкУркткномог цдроу н с п к1 т д 10 ш т оу нд соуд-К дИлд ткои. Пр. стр. 288. Тдко же ккпикмптоу 1€иоу пристоупиии ини незнд^еми и моли\-оу се №1Иоу глдголкјште : пр-кстдни плдчс се. Пр. стр. 395. Дд СкрЛШТДУк №Г0 ИДЖШТД НД Жр-кКАТИ И ЖНДОК-кСКО оклич д Ич ш т д шзоумик-:. Супрас. Vепега! ас1 еиш тиНег ћађепз а1ађаб1гит §гау1з ргеШ е! еИи(1ега1; 111 сари! 1р8Ш8 асситЂепИз. Мат. XXVI. 7. 0111(1 ровбе! 1тргоћ18 еббе 1ае1ит ехИиз зиоз содМапШт. Тур. Рптагп 8асегс1о1ез е! зептгез рориП еит посепГет аЉеигиМ. Мат. XXI. 23. Ои1(1иЈ(1 1с1 ез!, Итео Бапаоб е! <1опа (егеп1ез. Аеп. II. 49. Роз! 1р8ит аихЈПо зиЂе ипЈет е! 1е1а (егетет согпр1ип1 зртзцие Пдап! тдепИћиз. Аеп. II. 246. Аз1, ић1 сИдгеззит 8Јси1ае 1е а(1тотегП; оге уеп^из 1аеуа 111)1 1е1из е1 1оп§о 1аета ре1аи!иг аедпога с1гсиПи. Аеп. III. 410. У српском тек по где кад прилог стоји уз који зависни падеж. То бива онда кад је тај падеж логички подмет у реченици, јер малим обртом он постаје граматички подмет, први падеж, и баш због тога прилог остаје уз њега. Ту се грчки разликује од српског у толико што му се партицип слаже с логичким подметом реченице у роду, броју и падежу. Примери: ПссџттЈ бе џо/. овве ТдшХхог иц леб(ог пилтисгегоу <7 о (> о ш рт I. II. XXIII. 464. А очи ми гледајуКи лутаху свуда по равници тројанској. Ог) уад [10 1 уерри1ог иХ/,вхи^оч>г I [лиу^евУил. II. V. 253. Јер ми није у крви борити се бежећи. с Нјј IV б' е1гатод И&и тгедп^олешг епиутод ег&ссбе /иџгбгтест <т IV. II. II. 295. А нам овде бораве~Ки девета тече година. Овде се старословенски приближује српском у томе што често не мења својих партиципа него их узима као прилоге у номинативу плурала мушког рода. просветни гласник , II књ. 9. св., 1901. 77