Просветни гласник

наука и настава

1171

Тај је натпис са острва Коса, 146 ) а у њему се спомиње све посуђе и сасуди, који су били у Хераклесовом светидишту. Ту се спомиње простирка, 14 ') на којој се постављала култна статуа Хераклесова, затим постеља, која се при обедима употребљава, даље сто за обед, један суд, који се као кадионица употребљавао; осим тога венди, затим један жртвеник и светњаци, који су употребљавани за утврђивање Факаља шш лампица. 148 ) На сто су дакде постављане жртве, а на клини, постељи, замишљан је као присутан овој сам Хераклес лежећи. Кадионица је била потребна ради кађења, а светњаци, ији лампице, служили су онако исто, као што се код нас свећа употребљава, Докле се у горе споменутом натпису спомиње само иосуђе, дотле се у нашој народној песми помиње само оно, што се као жртва приносило, а што у самој ствари веома добро пристаје уз горе наведено посуђе. Тако војвода Тодор одлази из тамнпце Петра Мркоњића на чаршију, и тамо купује за продато оружје: „Дукат узе леба бијелога, „Други дукат вина и ракије. „Трећи дукат сваке ђаконије „И убаве оне јасне свеће." * * * Све да у претходном " одељку и нисмо могли сасвим поуздано до тог закључка доћи, да се у нашој. слави очувао култ хероса, то бисмо морали после овога, што до сада казасмо, учинити. Праузрок неког извесног обреда може бити и заборављен, као год и разлог због чега се нешто чини, те се ти обреди почну управо механички, махинално у народу вршити. Језгра или суштина неког обичаја бива заоденута спољашњом љуском, која се састоји из церемонија. Тако модиФицирана љуска репрезентује нам онда и само језгро, које је у почетку било видно ; а људи се почну паштити да ту љуску у непромењеном облику одрже, не питајући више, шта се у њој скрива. То је исто било и са нашом славом, којој се до скора није знало право значење, јер је суштина обичаја била завијена у обредну љуску. Упоређење овог нашег обичаја са грчким култом хероса довело нас је до тога закључка, да ми и у нашој слави такав исти култ, т. ј.култ умрлих предака познамо. У првом одељку смо имали доказати ту идентичност на основу саме суштице обичаја, која је у самој ствари мал' те 146 ј Е оз 8, 1 пзсг . §г. те(Ј. III. п. 311. I). 7 — 17: ' А^е&цка 8е ха\ Ху/гЈад 8уо ха1 Ли/уо^д /аЛхоид ктста, лур01)5 8110 ка! ео/араг теграл:с8ог ха1 хратура на1 талг/Та ка1 тџапе^аг хаХ оте/ратСохоуд легте тоТд ауаЛџаом /руооуд у.ол џотсаАа 8уо ха\ &иџ1ат>ј()1а гр/сс -лата/риоа ха1 к Л сутјр с ооте ттагта таута 1ера е1га>, тоу 'НрахЛбо"Ид ; ха1 /За&рог тјјд хЛСгуд каХ хухЛо^ /аЛхоИг 14 ') Упореди и АЉеп. XI, 500 I). |48 ) Упореди и Ј. А. НМ у. ор. сН. стр. 152.