Просветни гласник

1170

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Објашњење овога обичаја и сувише је лако и разговетно, јер се треба сетити, да се при опелу у цркви као и парастосима такође свима присутнима дају у руке свеће; а ово се врло лако објашњава оним, што смо ми у нримедби 132) на стр. 1167 и даље овога рада казали т. ј. да је „нечист и мртвац и све оно што је у његовој близини било". Такво срество, које ће снречити прелаз иечистоће са мртваца или жртве намењене подземним боговима на присутне, јесте иоред кађења тамњаном и славска свећа. И ова нам додирна тачка између славе и обреда у култу мртвих доказује само тесну везу између њих; из чега видимо, како је јака и логична била доследност при установљавању и вршењу појединих обичаја код нашег народа. Овим апотропејско—катартичиим срествима, тамњану и свећи, која су се употребљавала за време саме славе, претходи једно опште нарочито чишћење целог дома и укућана, које се врши све&ењем свечарске водице. Мидићевић вели, да по освећењу водице свештенпк кропи њоме све у кући. 143 ) По аналогији, коју налазимо код старих Грка, 144 ) нама није тешко објаснити овај катартични смисаоводе; нарочито је карактеристично, да се и у црквама сваке младе недеље свети таква водица, којом се верни кропе. — Без нарочитог је значења та околност, што се таквом водом замешује славски колач. 145 ) * Повлачећи ову паралелу између обреда славе и херојског култа код Грка морамо' споменути један грчки натпис, који нам јасно казује, шта је све потребно било за вршење херојског култа код Грка; а из чега се опет донекле може закључивати и о самом култу.

ш ) Мидићевић, ор. сН. стр. 119. ч Упореди КоМе, ор. ет! II стр. 75 прим. 1. 145 ) Познато је да су од важности при славским обредима још и навечери. 0 наветерима се врши скоро исто оно, што и о слави, т. ј. спрема се један колач, који се такође као и славски колач ломи; само што се не употребљава кољиво. Према ономе, што смо до сада казали, морамо закључити да се и овим обредима циља на принашаае жртве херосу, јер истоветна употреба и исти начин]употребе истих ствари мора имати и исти смисао и значење. — На овом месту могло би бити говора о томе. да ли смо ми и овде упућени на паралелу, коју код старих Грка налазимо, који су подземним боговима и херосима приносили жртве тек после подне, па чак и ноћу : Раизап. II, 11, 7: цета гјХмг Муагта егауС^оутг ... Ј"пореди и А. 1 ј Оћеск, А^1аорћати8 стр. 412. Разуме се да би овде био очуван само један незватан остатак негдашаег обичаја. — Херосу Когу1ба$-у, учитељу Тезеја, у очи Тезејевог нразника. приносили су у вече редовно по једног овна на жртву (Р1и4. Тћез. 4. Упореди Зсћоетанп, ор. сИ. II. стр. 537).