Просветни гласник

НЛУКА И НАСТАВА

1369

грчке митодогије. Без сумње је Ромулову апотеозу у тој Форми измис.1ио Еније, који је имао грчко образовање. Као Бог Ромул се зове Квирин. Пошто је Ромул био еиоиимни херо.ј иалатинских Римљана., а Евирин највише и најпоштованије, можда и епонимно, божанство квиритских Сабињана, то се ова идентиФикација лако разуме: она је израз стапања оба племена у једну надију, симбол њиховог потпуног уједињења у уставу и вери. Жена обоготвореног Ромула, односно Квирина, зове се Хера или Хорта: она је канда била једно жен-ско божанство које је у сабинској религији било везано с Квирином. Празник о народном бегству (рорШи§1а) или капротинских нона, на који се по причи десило Ромулово вазнесење, прастара је лустрадиона светковина: као што наглашује и обична прича, која каже да је Ромул ишчезао за време једне сво.је лустрације народа, где природно под том лустрацијом не треба разумети војничку смотру него управо једну Фебруацију грађанства. Празник је био тачније, као што излази из осталих његових церемонцја, један празник женске плодности, која се постизавала нарочито чишћењем од сваке прљавштине и греха, уклањањем свих погибаоних утицаја, ублажавањем хтонских сила које оплођавају, укратко чишћењем или лустрацијом. Празник капротинских нона има у том погледу што се тиче смисла и циља највећу сличност с празником Луперкалија. Сличност ова два празника чини особито очпгледном улога коју у обема играју козе, симбол анималие плодности. На празник Л.уперкалије приношена је једна коза на жртву; наги, покривени само једном козјом кожом, трчали су луперци кроз улице; кајишима од козје коже тукли су онп жене које би сусрели. На тај исти симбол подсећају пак каиротинске ноне већ својим именом; козја бара на Марсовом пољу било је место где се та свечаност држала; нод једном козјом -смоквом (саргШсиз) приношена је жртва, за коју се употребљавало млеко тог дрвета; под сенком козјих смокава угошћаване су свечано жене и служавке. II симболично бегство народа, које је иадало међу церемоније капротинских нона, подсећа на један сличан ритус Луперкадија, па бежање ((Пзсиггеге) лунерка пошто би жртва била принесена. 0 значењу овог симболичког бегства народног већ стари нису умели ништа сигурно да кажу; онп су га објашњавали час бегством народа прп изненадном и страшном несганку Ромуловом; час паничким страхом који је по причи изазвао напад неколиких суседних градова у исцрпеном н галском несрећом у крајњу немоћ баченом Риму; час једним поразом који су Римљаии једном претрпели од Етрураца. Сигурно тумачење није могуће дати; али ако је, како се мора узети, поменута церемонија припадала празнику капротинских нона, онда она може такођер бити само једна лустрацијона церемонија. Јамачно је, пошто је грешење и нечистота народа иренесена симболички на један предмет који је имао да представи народ, рецимо на једну животињу за жртву, бегством на91 *