Просветни гласник

ПАУКА И ПАСТАВА

1379

Док је Гуен тако славно прошао у Енглеској и свуд где се говори енгдески, дотле је он у својој отаџбини ирво добио наредбу, да не држи предавања по својој методн, под изговором, да се протнви наставним плановима. Али то није било доста. Гуен је добио план рада, кога се морао најстроже држати и који је тачно одређивао шта има радити за свако пет и пет минута; доцније, кад је већ и сам Гуен номишљао, да остави службу, због овог притиска, отиугатен је из ове, без икаквих података о узроку. Него, Гуен је сад нашао заштите у париској ошнтини. Априла 1893., на предлог једног члана општинске управе, донето је решење, по коме се оснива практична школа за живе језике (Есо1е ргаНдие с1'епзеГдпетеп1 с(ез кигдиез угоатев), по Гуеновој методи и под његовом управом. По томе решењу, даље, имало се прво почети с наставом немачког и енглеског језика и отворен је кредит у 15.000 динара за оснивање и за плате наставницима (двојици.)') Ова је гакола отворена 15. априла 1894., у Вие 8агп1-Јасдие» б. 250, у Иаризу. Настава, која је бесилатна, ночела је октобра 1894., и било је одмах око 260 ученика. Од октобра 1895. отпочело се у њој предавати ганански, а досад, по свој прилици, у њој се иредаје и арапски. У дра Крона (с. 146 — 150) наћи ће читалац још неких интересних података о овом заводу, о коме ппше у Векгет- овом ЗеИзсЛНЈЧ-у, јпг јгатотсће зргасће шгЛ 1Шега1иг у Немачкој врло добро познати педагог Воззтапп 2 ) у свом чланку \Уге 1ећгI тап гп Ргапкгегсћ Лге с1еи1всће вргасће (како уче немачки у Фраицуској): „ Ја сам не једаред хоспитовао (у Гуеновој школи) и имао сам прилике, да се дивим ведиком ученичком интересу, као и вештини и одушевљењу свих наставника. Ја сам био задовољан брзином, којом су схватани низови реченица, као и о лепом знању (Iтбзсће КеппГпгззе), које су задобили ученици већ за шест недеља. У њих је било већ толико образовано мигаљење на туђем језику, да је често на питање учитељево о значењу неке речи туђег језика, ученик одмах нехотице изводио дотични покрет, а да се тек један часак ио том морао присећати речи свог матерњег језика". Ово признање Госманово одиста не значи мало, кад се још узме, да је он присталица сасвим друге методе, отуд не без права узвикује др. Крон (с. 150, са које је и горњи цитат): АпегкеппепЛег капп згсћ Аег уегГгеГег егпег копкиггеште1ћо(1е гооМ каит аиззет. 3 ) Него да идемо даље, да рекнемо укратко још како стоји Гуен у другим земљама, сем Енглеске и Француске. Од 1893. Гуенова се метода употребљава у јавним школама и у Холанду за учење туђих језика. Њу је пренео из Лондона I,. Г. Н. Еуктан, наставник више грађанске школе, која је највећи такав завод

Ј ) Ово решење штампано је у ВиИеИп типгсгра! о$гс1е1 с1е 1а т11е Ле, Раггв, 2. аугП 1893, с. 872. Др. Крон, н. д. с. 148., доноси га у целини. 2 ) Он је у друштву са ВсЋтгМ- ом написао између осталог књигу Хе7и - б«сД Лег /'гапгбзгвскеп 8ргасће аи/ дгипЛ Лег апзсћаиид (В1еН'е]<1 & Бе1р212г УеШадеп & К1авгпд, 1896), која је врлд позната и чији већ наслов показује, да се не слаже с Гуеном, који не нотребује Фактичке предмете и слике, него представе о њима. 3 ) Са више иризнања од овога једва се може изразити иредставник једне конкуренционе методе.