Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

1381

3) Приближавам се вратима још више, 4) Нриближавам се вратима све више, 5) Стижем вратима, 6) Застанем код врата. Ово је тек првн корак ($1гегсћ, зсћгШ), други и трећи одмах ће доћи. А .1И ирво нек мн Н. Н. понови, шта сам све радио и рекао. (Ученик изводи Фактички шест горњих радњи и говори при свакој шта ради). Сад долази други чин, који тражи ове радње: 1) Пружам руку, 2) Дохватам кваку, 3) Окренем кваку, 4) Привлачим врата к себи. Тако! Ко може сад да уради исто овако као ја и да речима каже, шта ради? ^Сваки може, а један и учини). Врло добро! Сад ви мислите посигурно, српски је део лекције готов; није тако — врата још нешто ураде, и те радње сад ћемо набројити у трећем делу свог вежбања. Дакле: 1) Врата се отварају, 2) Врата се још више отварају, 3) Врата се окрећу на шаркама, 4) Још више се окрећу, 5) Иуштам кваку, и тиме је радња отварања врата свршена — врата су отворена, широм отворена, и сад можемо напоље. (Понављање трећег корака и свих трију корака). Белешка 1. То је увод у садржину вежбања (абипдззтсЈе), које се има прерадити, чији су делови везани један за други логички и хронолошки. Нрерада на Француском језику даће ове напомене. Велегака 2. Ниже напомене имају се постепено постићи из учитељева говора и ученичких одговора. Н. Да бих вас научио разним деловима вежбања на Француском језику, могу поступати на разне начине; да видимо, који је начин најбољи. Да вас повеселим (атизег) мало, рећи ћу прво реченичице онако, како би то учинио Француз: Је тагсће кегз 1а роНе, је т'арргосће <1е 1а рогГе, је т'арргоске еГ т'арргосће епсоге Ле 1а рог1е, ј'агггое а 1а рог1е, је т'агге1е а 1а рог1е. — Ј ^аИопде 1е ђгаз, је ргепЛз 1а рогдпее, је 1оите 1а рогдпее, је Нге 1а роНе. — Ба рог1е сеДе, 1а рог1е Њигпе зиг зез доппз, 1а рог1е 1оите е1 Гоипге епсоге, еГ је 1асће 1а рогдпее. Јелте, како то чудновато звони! Ви нисте разумели баш ни једне речи! Да нешто узмем овај низ ставова понављати десет, сто, иљаду пута, вама би се свега досадило слушати и ви бисте се само уморили, али на крају крајева, не бисте ништа више знали, него ли и први пут, кад сте чули. Узмите сад да вам понављам само први став. Је тагсће пегз 1а роНе ') једанпут, дванут и тако редом; тад бисте можда још и имали ту реченицу за неко време на језику и у уву. Али, како бисте научили другу, прву бисте заборавили и тако, једну научиш, другу заборавиш. За ово би ми требало не један час; не мени би требало да бих вас на-

') Читај: Жб (иолувокал, скоро е) марш вер ла иорт.