Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ЦРИКАЗИ

1387

само то, него би било добро кад би ови стихови личили иа отихове кога од најсдабијих песника што у нас пишу по књижевним листовима. Ништа ни надик на то! У овој песми нема ни слика, ни ритма, ни одабраних речи, а да и не говоримо о песничком осећаву, о каквој одабранијој идеји, о музичности стиха и т. п. Она је лошија од ма какве прозе, и ја не знам шта је спречило писда да оно мало свакодневних, надничарских мисли не искаже у обичном слогу. Изгледа да је песма производ каквог ђачића, и да је залутала случајно у ову збирку, па је приређивач из српског гостопримства није хтео избацити на улицу. Само две строФе да наведем, па ће читаоцу бити јасно све ово што је о песми речено. Њих ћу узети из средине, а и остале су таке исте: Ево о том шта говоре Најмудрији људи : Човек ј' онда само срећан Кад поштено ради.

Срећав зато, јер му живот У радости тече, Нријају му сан и храна Вечите је среће. У збирци има још три песме: ПролеИе, Сироче и Материце. Песма ПролеЛе врло је слаба, готово тако исто као и песма Рад. У н>ој нема ничега песничког; она је сува, празна, убога. Тако пишу ђаци кад иочињу стихотворски занат, и мени је чудно како је г. Соколовић могао пустити у своју збирку и овако безначајно стиховање. Песма треба својом садржином да изазове у читалаца извесне идеје и да побуди њихова осећања, а својим обликом да у читалаца развије укус за лепе изражаје. Оваким песмама, међутим, квари се и оно мало укуса што га ђаци развију читањем добрих дечјих песама. Јер, доиста, шта има лепога у овим строФама: Пролеће је жива слика Лепе наше младости Ко млад ради, не ленује Доста му је сласти.

Зато, децо, у младости Учит', радит' треба; Тад' нам није у старости Бојат' се потреба. Овако певати може свако, и може увек; за то не треба ни дара ни снреме, ни пажње; једино што се тражи, то је да човек буде писмен, Не само што овде нема ни лепоте ни правилности стиха, но нема ни смисла. Какве су то иотребе од којих се ваља човеку бојати? Требало је ваљда рећи невоље, али се писац бојао да не поквари онако „леп" слик,