Просветни гласник

1388

ПРОСВЕТНИ ГЛАСБЖЕ

каквим се сликују речи: треба и аотрсба, иа је волео да каже и бесмисдицу, само да одржи слик. Песма Сироче једина је деиа иесма у овој збирди. Она има 4 строФе од по 6 сдогова у сваком стиху, а за тим додазе стихови од по 10 слогова, веома надик на Змајеве стихове. Има и у овој песми један незгодан стих („код два гроба дрема"), али је нначе песма депа и осећајна Четврта песма Материце само је до подовиие песма, а посде се наставља прозним сдогом. Иесма је пригодна, и као већина таких песама доста је сдаба. У вој нема ничега, што много пута није речено у сдичним придикама било у стиху иди у ирози. Нешто је ипак боља од прве две, премда у њој има и неразумљивих стихова. Такав је нпр. почетак песме: Још ће живет' Српство моје, Јер га грли Српсеа Мати Још ће певат', јер га сунце Са добротом Њеном прати, Извесно, ово је требада да буде каква депа слика, ади је испао замршен скуп нејасних реченида, које читалац с муком може разрешити. Прозни додатак не допуњује довољно прву подовину, и више је предмет за новинарске извештаје него за дечју књигу. * Прозни радови почињу малим чланчићем: Отаџбина. Сумњам да ће деца пошто га прочитају имати јасан појам о томе шта је отаџбина. Чланак је врло кратак, иаписан сувим, непоетичним стилом, као да се односи на какву најобичнију ствар. Деци, међутим, не можете о отаџбини говорити, а да им не узбудите осећања, а то се може постићи само живим, занимљивим, једрим причањем. Треба умети ставити душу з,ечју у покрет и задовољити њихову насдеђену љубав према отаџбинн откривајући све лепоте тога појма; треба им дати јаку слику, осветљену пуном светдошћу, која у исти мах обогаћава ум и изазива емоцију. Место овог слабог чланчића боље би приређивач учинио да је ставио одломак из Мажуранића: „Децо моја храбри заточници, вас је ова земља породила..." или Јакшићеву песму Отаџбина, која је и поред свег свог реторизма ипак добра. Деца не би разумела сваки стих, али би јако патриотско осећање песниково, исказано у депим стиховима, имадо на њих велика утицаја. Прича Осим света почиње као и у осталог света, а завршује баш доиста осим света. Ову тему обрађивали су и такви мајстори као што су Лаза Лазаревић и Јанко, а да и не помињемо Ику Вукићевића и др., ади завршетак је у њих са свим друкчији. И разне дечје приче, у којима се износи како непријатељ непријатељу спасава дете свршују се све измирењем противника. Овде је одступљено од правида, и завршено