Просветни гласник

ОЦЕНЕ П ПРИКАЗИ

1389

је као у причи Два брата од Еркнана-Шатријана. Само. овде није мотивисан завршетак. У приповетки може се примити много тнто шта, али само под погодбом да буде довољно вероватно, да проистиче из карактера радних личности и стицаја животних прилика. Овде није тај случај. Главна је ствар у томе: ради чега су се завадили Јевта и Тривун? Не може се тако дуга и упорна завада тумачити само са две три речи о Тривунову карактеру. Лакосрд човек брзо се одсрди; пакостан човек може ипак бити у привидним нријатељским односима с другим људима. Да се појми овако необичан завршетак; да један човек остане непријатељ другоме, који му је и дете од смрти избавио, треба или да је човек неко чудовиште, или да се живи у земљи крвне освете, или да је разлог завади необично јак. Еад је писац пропустио истаћи узрок завади, требало је да нам боље прикаже осећање Тривуново после пожара. Ту се дала најбоља нрилика за огледање карактера. То је моменат препорођаја за многе грешне душе; један од оних момената какве је Лаза Лазаревић умео онако уметнички обележити. Ако Тривун остаје стари, томе је узрок у његову карактеру, а карактер се тај морао најсилније изразити после. несреће која га је снашла и оне велике, неисплатљиве услуге коју му је Јевта учинио. Иисац је, међутим, све то олако прешао, и тиме је одузео причи уметнички карактер, и ако иначе у њој има и по неки тачан опажај. Причица Синовља љубав приказује нам дваиаестогодишњег дечка који је скочио у море да спасе свога оца од ајкуле. И у прошле две збирке има таквих прича, срачуњених чисто на еФекат. Изгледа да је већ постао обичан живот неупотребљив за дечје ириповетке, те се прибегава најчуднијим пригодама, само да се каква морална поука што јаче истакне. Нема краснијег осећања од љубави синовљеве према родитељима, али је и сувише сурово бацити једног доброг дечка у зубе ајкулине ради једне сврхе, која се да постићи без крви и погибије. Оваке причице премашују свој циљ и у место да појачају љубав према родитељима, оне само изазивају осећање језовите жалости. Чланчић Бока Которска и ако је кратак, ипак је од користи за омладину. Боље би било да је израђен мало иотпуније и са више вештине у опису и изношењу чињеница, али и у овом облику може се препоручити за читање. Врло је важно упознавати омладину са српским крајевима под туђином, јер се у самим школама, у оно мало геограФског материјала, једва добије и најосновније знање. Најбоље је разрађивати овај предмет у облику путописа, јер се чињенице лакше памте ако су изнесене уз какве занимљиве анегдоте и доживљаје. Још су два чланка у овој збирци нека врста оииса српских крајева. Ти су чланци: Ћеле кула и на Чегру. Они у ствари треба да су заједно, јер чине једну целину. Оба износе ствари довољно познате, а нису ни стилом ни садржином од какве веће важности. На против, штета