Просветни гласник

1390

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

је што су један тако велики догађај и један тако знаменит сиоменик нашди овако слабо и безбојно приказивање. Не треба допустити да слабачке руке прихватају ведики терет, и да о епохалним делима говоре нејаки књижевни радници. У Пуиољцима сем депе песме у прози: Тичја аесма, има још само једна прича: У молитви је саас. Она је прештампана из „Невена", као> што је и приповетка Осим света прештампана из „Градине". Цела се ова ирича своди на молитве и кајање једног болесног грешника и завршује се смрћу његовом. Мора да јој је аутор какав богобојажљив Немац, јер су канда само они кадри да на неколико страна, муче и читаоце и јадног болесника. Са чега се доброме Змају допала ова прича, не могу да разумем, осим ако његов литерарни укус није почео да слаби. Соколовића је извесно то и навело да причу прештампа, јер је претпостављао да се велики дечји писац не може лако преварити. На жалост, десило се ино ! Од описа из природе унесена су у збирку два. рада: Пиринач и Горило. Ова су чланка добра, нарочито овај други. Добро је што нису сувише дуги, јер је боље дати мање чињеница а добро изнесених, него нагомилати без великог реда једну масу разних Факата. Чланак о пиринчу могао је бити и занимљивији, тим пре, што су испитивачи топлих предела изнели о култури пиринча доста леппх описа Остали чланци спадају у поуку, али нису новитет за нашу дечју књижевност. Ово се нарочито Односи на чланке; Хартија и Вредност тичјег гњезда. Чланак Хаџи Тувим није друго до копија биограФиј е овога заслужног Србина, израђена по Милану Милићевићу. * Збирка Пупољци није велика добит за нашу књижевност ни избором материјала ни начином излагања. Све је то већ једном речено у нас, и речено је често и боље и потпуније. Оно мало чињеница којима ова збирка располаже могло је доћи до омладине и кроз школске читанке. У осталом, дечјој литератури, кад се већ хоће нарочито писање за децу, и не треба да је задатак дати деци разбацане неколике истине о спољном свету. Њом треба да се појачају виша и благороднија осећања и да се ум боље прилагоди размишљању и логичком суђењу. Лектира, ако није проста забава за, дух, треба да стави у покрет духовну снагу у деце и да их иоступно упути у познавању разноврсних природних и друштвених појава о којима. школа не може дати обавештаја. Треба спремити децу да могу ући у ток домаће књижевности и наћи се у њеним различним нравцима. То се неће постићи набрајањем ситних чињеница и сувим описима ствари и догађаја. То се постиже једино радовима од јаке литерарне вредносги, у којих је и садржина значајна и облик уметнички. Питање како? скоро је претежније од пи-