Просветни гласник
_ .
тања иц-а? Има много истина у литератури на које се не обраћа пажња јер нису саопштене погодним начином. Тако је и с најбољим идејама и најблагороднијим осећаљима. Они остају без утндаја, ако носпоцп њихови немају довољно вештине да их учине приступачним и да им извојују победу. И ако шго често најдирљивије речи у устима невешта глумца постају извор смеха, тако поједине истине, извесне добре мисли, ваљана осећања и иаметне поуке немају никаква значаја, ако се с њима рђаво манипулише. А кад се деси да слаба и неизвежбана пера узму у посао обична и незначајна #акта и догађаје, као што је случај с оволг збирком, онда човек може само жалити и време потрошено на израду збирке, и оно што се отме од дечје игре и школског рада за оваку лектиру. V. Бојана, књига за децу. Приредио Раша Митровић учитељ. Београд. Накладом књижаре Вел. Валожића. Штамиано у глтампарији С. Хоровица — Београд. стр. 80, Цена 60 п. дин. У Пуиољцима има више научних чланака и ониса, док су у Бојани готово све саме приче и песме. Збирке прве врсте лакше је саставити, јер је лакше задовољити захтеве који се постављају тој врсти лектире. Ту се не тражи расправљање тешких, неиспитаних по.јава, тумачење загонетних процеса, описивање сувише сложених предмета, истраживање најскривенијих узрока. За популарне природне и историјске чланке у дечјим збиркама не треба ни велике научне спреме ни много мисаоног рада. Факта и појави који су предмет таквих чланака долазе у ону групу о којој не постоји разноврсних и супротних мишљења. То су обично ствари утврђене у науци, неоспорне, тако рећи елементарне. Њих не треба расправљати научно, кад их човек намењује дечјим .збиркама. Довољно је описати их по најистакнутијим особинама, обележити их у неколико основних потеза, дати им најближа, емпиричка тумачења. Главна је ствар умети подесити начин писања да деци буде јасна истина о којој је реч. Та вештина ретко иде заједно с научном спремом, и за то се популарисању научних идеја одају или људи којима је драго народно просвећивање, или они који не могу да стигну у редове правих научних радника. За тим, има једна врста немирних природа, склоних на честа путовања по непознатим пределима, јако упечатљивих, жељних да сво.ја опажања и доживљаје саопште и другим људима. Они не полажу право на научну обраду појединих питања, већ се задовољава.ју да открију по какав интересантан Факат или да опишу по коју значајнију појаву. Свн ти радови, ако су доиста истинити, ако су ј асно и разумљиво написани могу корисно послужити омладини. С историјским чланцима ствар је