Просветни гласник

Б Е Л Е III К Е

1399

2. Шта је мидијарда ? Хнљада мнлиона зове се милијарда. Милијарда динара (1 000 000 000) у сребру била би тешка 5 милиопа килограма т. ј. 500 иупих теретних вагона сваки вагон ио 10 000 килограма или 12 н до теретних возова и у свакоме возу но 40 вагона. Еад би један човек бројио по 50 на минут, бројећи по 8 часова дневно, требало би му 42 000 дана или 115 година. Пет милијарда динара у злату — колико су Французи платили Немцима после рата 1870 — тешко је преко 1 500 000 килограма (рачунајући нанолеон нешто више од 6 грама) или 150 пуних теретних вагопа злата. Пречник једног динара је 23 милиметра, и кад би се милијарда динара поређала у један ред — један до другог — та би дужина изпосила 23 милијарде милиметара или 23 милиона метара или 23 000 километара. Кад би човек хтео да пређе пешке ту дужину, путујући дневно по 50 километара, требало би му управо 460 дана, Милијарда и 740 милиона динара — поређаних у ред, један до другог у иетоме правцу — била би довољпа да се направи сребрни низ около целе земље и то по полутару, т. ј. по највећем кругу на земљи. Пречник једпог динара је 23 милииетра, а дужшга зомаљског иолутара је 40'мидпона метара или 40 мидијарда мидиметара. За низ од 40 милијарда милпметара треба онолико дииара колико се иута 23 милиметара садрже у 40 милиарда милиметара т. ј. 40 000 060 000 : 23 = 1 739 130 435.

3. Кад је пропалазач игре шаха тражио за награду, да му се да: на прво пол,е шахове табле 2 зрна пшенпце, па друго 4, на треће 8, на четврто 16 итд. (све дупло) до иоследњег — 64-ог — иоља (толико ноља на табли има), чудили су се тој скромној тражњи: али кад су израчунали колико му ишенпце треба дати, уиропастили су се, јер су нашли, да би му требало дати скоро 184 и ио милиарде пуних вагона пшонице т. ј. више него што износи све жито које се на земљи прибере за 725 година. Поред простог рачунања, сабираљем бројева 2, 4, 8, 16, 82 итд. до 64 сабирка закључио, то се да лако израчуиати и помоћу логаритама. Ако је X број зрна, то мора бити: X = 2 64 или: 1о§. X = 64. 1о&. 2 или: 1о§. X = 64.0,301030 или 1о§. Х= 19,265 920 а одавде:, х = У 19,265 920 = 18 446 764 255 331 900 000 зрна. Ако су 10 зрна пшенице тешки 1 грам, то у горњем броју зрна има 1 844 676 425 533 190 кплограма пшеннце. А иошто за јодан вагон троба 10 000 килограма, то у овоме броју килограма има 184 467 64'2 553 вагона. Да оволпку количину ншенице земља не производи ни за 725 годипа доказује се овако: Цела земљина површина (мора, језера, и копно све уједао) пма 509 милиона квадрат. кнлометара. И кад би цела та новршпна била јодна плодна њпва засејана пшеницом, па кад би сваки квадратпи метар уродио са по 3 килограма и 623 грама — што је пемогућна, тек бп се добила толива колипросветпи гласиик , II књ. 10. св. 1901. 93