Просветни гласник

В Б Д Е Ш К Е

1405

писање и иаходе велику корист у вештачком преписивац>у класичних производа. Но поред тога, што вештина лепог писања почиње губити по мало иређашње значење због јевтииоће литограФије, ипак чак и сада одличан калиграФ може стећи славу, која је равна слави кога песника или писца. На сваком тргу налазе се одвојене књижарнице; продавац у дугачком црном оделу и високој овчијој шубари седи на поду усред своје неразноврсне робе. Еао у оиште на свииа источним трговима, предњег зида у дућану нема; књиге су или поређане на полицама по зидовима или леже у гомилама на ноду. Збирка је обично састављена из литограФисаних издања Корана, уџбеника, омиљених песника и историка; али је избор незнатан. Сем тога, негде у углу је увек сакривен овај или онај рукопис, који је продавац књига или сам купио да га препрода или га је узео од кога у комисион. Многи чувени производи до сада још нису литографисани и постоје само у рукоиису. Веома многи персијски писци дугују своју популарносг само труду Индуса и Јевропљана. У осталом има и таквих песника, чији су ироизводи растурени усменим причањем и уживају међу Персијанцима велики глас а нису литограФисани. Обична домаћа библиотека Персијанца састоји се из арапске копије Корана, гдекојег песника, опште историје и речника. Велике су библиотеке ретке. Књиге нису поређане на полицама, него су насдагане једна на другу с корицама окренутом зиду; наслов ако га има, пише се на првом обрезу. У опште персијска литература не налази се у ружичастом стању. * Крунова народна бибдиотека. —• Међу многпм корисним усгановама, које су заведене у Фабрици Круповој у Есену, ради добра њогових радника н службеног особља, недавно је установљена и бесплатна библиотека, при којој ће се у скором времену отворити и читаонпца. Успех, којп је постигда библиотека и који се види из извештаја у првој години њеног рада, врло је поучан. Библиотека је отворена 1. марта 1889. год. и имала је у почетку 8.000 свезака. Одмах првих дана тражња књига била је врло велика: у току целих месеца раздавано је на читање внше од трећине свију књига; просечно се раздавало дневно 310 књига, и за годину број изданих књига порастао ј е на 94.305 ! Сада, када је библиотека ступила у другу годину свога живота, тражња књига тако напредује, да*се некп пут дневно издаје до 1000 свезака, Број књига прве године порастао је на 16.000 свезака, и цри там дела, која су највише тражена, имала су по два и више екземнлара. Занимљива је статистнка изданих књига но одсецима: од 94.305 свезака долази свега 50°/ 0 до 60°/ о на белетристику, т. ј. на тако звано лако читање. Вредни су пажње подаци о томе колико је читано класика народне литературе. Прво место заузима Гете: 347 снезака, затим Шилер — 338, Лесинг — 105. Од новијих писаца највећи број додазн на Хајзе-а 832 свеске. Највећи број читалаца долазио је на географију и историју; сва дела поларних лутописа свагда су била разграбљена; због јгногих читалаца морало се прибећи претходном пријављивању за књпге, које се желе. Велики је успех имала и литература енглеско-бурског рата. У ошпте у мсторијском одсеку највигае је иажње привлачила војна. историја. Сразмерно је била мала тражња књига у одсеку за вештине; у последње време тражња тих књига почела је да расте.