Просветни гласник

1288

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

и обећавали му да ће пожоћу многих главара у Арбанији лако заузети нека главнија места. Само онда је посланик мдетачки у Турину мислио да ова двојида не раде чега другога ради до да од војводе извуку што виже новаца. Сада пак Контарини могао је Јавити да је Ренези доиста ишао у Арбанију и да се договарао с неким главарима, који ће доћи у Рим, где ће се водити даљи преговори, због чега ће и војвода ићи тамо, да уједно од папе измоли помоћи. У Риму се имала још утврдити одлука о свему што ће се даље радити. 98 ) Поред тога млетачки посланик јави да је комендатор Дала Манта стигао у Турин. Све пак ово утврђује да је Јован Ренези 1607. год. код војводе Грдана и српских главара радио као посредник војводе савојскога. 99 ) Ну он је и даље радио на том послу. А да би разгранао своје везе у Горњој Арбанији, Црној Гори и Херцеговини, и да би војводу савојскога још више уверио о свом великом заузимању за ову ствар, па и целом предузећу да би дао лепши вид, Ренези преко писама наваљиваше на Ива Ришњанина, да једног од своје браће пошље на двор војводин, где ће имати да послужи за драгомана те да чита и пише писма српски писана у преписци између војводе и српских главара. 100 ) Да би пак у томе што боље успео, капетан Ренези писаше кнезу Иву, да свог брата упути на његова брата Николу Ренезија, којц је тада био у млетачкој служби у Италији, па да га овај упути даље на двор војводе савојскога. 101 ) Ну како је кнез Иво све радио но упутству провидура которскога, то он и овом приликом не поступи друкчије. Дакле, он о свему јави провидуру, а провидур извести Сенат депешом од 2. маја, 102 ) нашто опет овај одговори одлуком од 28. маја, којом похвали ревност Ивову, а нарочито што није пристао да свог брата пошље на двор савојски, па према томе и провидуру нареди да гледа да се и у будуће користи Ивовим услугама. 103 ) Али капетан Јован Ренези не беше ништа бољи од кнеза Ива Ришњанина. Он је радио за рачун војводе савојскога, али о свему што би тамо радио, достављао је млетачком посланику у Турину, горе поменутом Петру Контаринију. На тај начин Сињорија имајући вести с више страна, које су се подударале и допуњавале једна другу, била је потпуно оба") У деиеши од 8. марта 1608. (8епа1о 8есге<;а, Шзрассг Топпо). ™) ШЛет. 10 °) ,.... II Соп(;е 2иапе с!е Ехзапо пп 1а Гаио зареге сће рји уоће е§11 е з4а1о г1сегса4о соп шз^апга ЈтапДе <1а11* АНегга <К 8ато§1а сће шапсИ ип зо1о &а1;е1о а гевз1ес1еге т <јие11а СогЈе сће 1о ргегшега тоНо ћепе рег вегујгвепе пе1 1е^еге е(; 8сг1уеге 1е Ш(;еге сће согопо 1п зеггпапо 1'га 1ш е(; диевМ Сар1 <1е11а Ргоухпма <И АЊап1а, 1п1;еп(1еп(1о диев(;о ћешвзто С081 пе11е§вге соте пе1 всг1уеге <1е1(;а Ип^иа зепгапа...« (У депеши Контаринијевој из Котора од 2. маја 1608. год. — 8еда(;о 8есге(;а, Ђгврасс% Лег геИогг е ргокеМогг гп ЂаГтагга, И1га ап. 1608). 101 ) 11п1ет. ,02 ) 8епа*о 8есге(;а, Вгарассг (1еА геИ. е ргок. гп ЛаГтагга, Д1га ап. 1608. 103 ) 8епа(;о зесге^а, ЂеИЂегаггопг, Ке§. 99. М. 23.