Просветни гласник

1296

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Марина и браће му. За Марииа се изрично вели да је повереник војводе савојскога и кнеза Мавриција насавскога. У то доба он се бавио у Мантови, откуда је неке своје другове био иосдао у Турин, да раде на обнављању старога посла. пошто је изгледало као да ће следеће године Шпанцп лакше дати номоћи за предузеће иего што су то могли раннје учинити. 129 ) У депеши пак од 21. декембра капетан бродовља јављаше из Боке, како су му Дубровчани били послали посланике, од којпх је чуо како су својим очима видели српским језиком написано писмо војводе савојскога упућено неким Србима из тих крајева, који се тамо зову кнезовима и војводама. По казпвању њихову војвода савојски обећавао је српским главарима да ће он доћи с два своја спна и с многом војском да их ослободи турскога ропства, а за то да од н>их да тражи дванаест талаца. Али уз ту вест посланици дубровачки беху још додали како од свега тога не може бити ништа, иошто се војвода у свему разуверио. 130 ) И доиста, они се нису преварили. Преговори су трајали и даље, и у Турин су још многи ишли да нагоне војводу на освајање Арбаније, Црне Горе и Воке, али од свега тога у ствари не би ништа. 131 ) А шта је било с канетаном Јованом Ренезијем? И ако се у депешама капетана млетачког бродовља поглавито говори о Дубровчанима, а једва помиње капетан Ренези, ипак је овај био главни радник код војводе мантованског. У тим депешама више је речи о Дубровчанима, што је капетан бродовља добијао вести поглавито од Дубровчана, које је веома тиштало зашто да се из њихове среднне нађе људи, да своју отаџбину доведу у сукоб с млетачком републиком, па су честим извештавањем капетана млетачког бродовља навлаш хтели да искажу своје негодовање према раду прогнаника из свога града, и да овом својом услужношћу одбију сваки прекор од стране Млечића. Кад се пак расмотре вести с других страна и потражи ко је главни посредник и на кога је мантовански војвода поглавито нолагао наде у свом раду, видеће се да рад дубровачких прогнаника знатно уступа раду Јована Ренезија, но чијем се упуству развија сав рад иосредника у Мантови. Кад је оно у јесен 1609. год. војвода савојски био готов да напусти мисао с освајању Арбаније те је отпустио неке од посредника, а задржао само капетана Ренезија с неколицином његових Арбанаса, овај видећи да војвода, због својих незгода на другој страни и ослањања на помоћ шпанску, може сасвим наиустити дотадашњи рад, напустио је Турин и

129 ) 1Ђтет. 13 °) МАет. '") Даљег иомена о раду војводе савојскога има у сенатским оддукама од 31. маја и 8. јуна 1613. год, (8епа1о 8есге(;а, ЛеШегаггот, Ке§. 103, &1. 95. V. и 99.), и у депеши млетачког посланика у Рнму од 22. јуна 1633. год. (8епа1;о 8есге1а, Шзрассг Вот-а).