Просветни гласник

1300

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

војводин повереник Дентеди, који се тих дана бавио у Дубовнику. Како> су писма била писана итадијански, то је Вујо имао да их сам однесе, којима су била упућена и да им их прочита. Али пошто се Вујо тих дана не усуђиваше ићи тамо, јер се бојао да за то не дозна босански пагаа, који се у суседном крају бавио с великом војском, он писма даде Которанину Пасквалију те их овај однесе провидуру, који нареди да се одмах препишу па да се ориђипали врате Пасквалију, који је говорио како их не сме дуго остављати код провидура, јер их мора што ире вратити Вују. 138 ) Па тако и би. За то пак време Вујо оде у Дубровник, где се нађе с Дентелијем, коме саопшти да ако војвода мисли још те године да предузме какав корак, треба он да се о свему претходно обавести; ако ли пак мисли да одгоди поход, затражи да се пошље друга која личност од већег ауторитета, с којом ће моћи иреговарати главари српски, у чије име ради он, Вујо. С таквим одговором отпутовао је Дентели из Дубровника у Мантову крајем априла 1611. год. 139 ) Ну војвода мантовански беше толико одушевљен за овај рад, да. му се не допадаше одгађати с акцијом до године и жељаше, ако се ништа друго успети не може а оно бар да се завереницима дода оружја и ратних потрсба, како би до године акција била што лакша. Да пак не напусти ту мисао, на њ једнако наваљиваху посредници, којих беше прилично на његову двору. Зато овај набави оружја и утовари га на један ратни брод, па га у пратњи оне двојице Дубровчана посла да пристане негде уз турску обалу на Јадранском Мору те да искрца и преда главарима. Међутим за млетачке службенике, који су пратили рад војводина посредника, изгледало је као да је војвода био дигао руке од тога посла г јер цело лето 1611. год. не беше ниоткуда вести. Али у септембру у Млетке стадоше стизати једна за другом од капетана млетачког бродовља на Јадранском Мору и од которскога провидура. Првога сеитембра капетан бродовља дознаде да се у околини Дубровника иојавио некакав гусарски брод, а дан касније дознаде да је на Молонти, па се из Цавтата хтеде упутити у потеру за њим, али се одмах врати натраг бојећи се да не настрада. По чувењу капетан закључиваше да ће бити савојски брод, а тако га увераваху и дубровачки посланици што дођоше да га обавесте о томе. Вест пак о броду стиже у исто време и которском провидуру, који нојаву његову одмах доведе у везу с радом војводе мантованског и Мавриција насавског код Хришћана под Турцима, зато нађе два Пераштанина и стави им у дужност да то подробно испитају а нарочито да гледају ко ће са обале ићи на брод, па да дођу и да му одмах јаве. Два дана потом Пераштани се вратише у Котор и

138 ) 8епа*о зесге1;а, Шврассг пег геИогг е рго^еЛ. гп ЂоЛтагга, Шга ап. 1611. 139 ) IћгЛет.