Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1301

јавише ировидуру да су од једног свог земљака дознади како је капетан оног брода овоме предао једно писмо да га одмах однесе Вују у Рисан, што је тај учинио, и сутра дан видео како се с обале некаква барка била отиснула право к броду, зато да поуздано држи да је то био Вујо. Тада ировидур затражи да му доведу тог Пераштанина, али од овог не могаде дознати ни чији је брод нити пак кога има на њему. Зато, да би се обавестио о даљем раду, провидур обећа Пераштанину двадесет дуката, дко му у Котор донесе писмо, које му буде предао каиетан брода за Вуја, а потом позва гдаваре из Кртола и Љуштице и нареди им да морају добро чувати стражу на обади, па чим што опазе, одмах да му јаве. У исто време преко поверљивих људи покуша да се обавести где се бави Вујо и дознаде да је у Рисну, али да му је мдађи брат Михаило отишао војводи Грдану у Никшић. 140 ) Ну провидуру не беху довољне те вести те зажеле да се састане с Вујом и да од овога дозна појединости. Зато га позва к себи, али овај не дође одмах већ прво посла човека с вестима. Кад пак провидур обећа да му неће бити ништа и да Турци неће дознати о његову доласку у Котор, Вујо дође ноћу и би пуштен кроз градску капију. Провидуру Вујо признаде да је од капетана онога брода добио писмо али рече да га је спалио бојећи се да не падне шака другоме, и исприча му како је ишао на брод и тамо се задржао читава два сата у разговору с капетаном, који му је казао како је о трошку војводе мантованскога и Мавриција насавскога, а уз приномоћ шпанскога краља, окупљено бродовље од педесет бертона и десет галија, којим заповеда кнез Мавриције. По капетанову казивању то бродовље имало је да дође и да заузме улаз у которски залив а потом да освоји Нови. Како је пак ради тога потребно имати уза се народ у оном крају, савезници су на овом броду послали оружја и муниције, да се искрца на згодном месту. Ну о свему томе требало је прво известити војводу Грдана па тек да се изкрца оружје. Зато је капетан брода био донео и писма за српске главаре, и хтео их је испрва дати Вују али се потом предомислио и обећао му их тек кад се буде вратио од Грдана, говорећи му како ће их за то време дати једном од својих људи на броду, да их преведе на српски. Потом је Вујо био напустио брод и упутио се право у Никшић к војводи Грдану, да му саопшти норуку из Италије, нашто је од овога добио одговор како су главари и народ готови за сваку ирилику. Ну кад се Вујо повратио на обалу, да капетану саопшти Грданову поруку, не нађе брода, који је морао измаћи због млетачких ратних бродова, који су се били појавили у близини. 141 ) Тако је и овај покушај војводе мантованскога остао безуспешан.

14 °) У депеши ировидуровој из Котора од 4. септембра 1611. год. (ШАет). ш ) тЛепг.