Просветни гласник

1302

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Од како се почело радити иа покрету Хришћана против Турака и кад се стекдо уверења да на томе раде већином прогнаници из млетачке државе а за рачун оних што мдетачкој репубдици нису жедели добра и радили су против аених битних интереса, Сињорија млетачка, као и представници њени на разним странама пажљиво су мотрили на сваки корак њихов трудећи се да од републике уклоне опасност. Из досадашњега излагања може се добити доста јасна слика о раду тих прогнаника и посредника између Заиадњака и главара српских и арбанаских. Цео пак низ Факата допуњен новим о приликама у млетачкој републици јасно тврди, да у колико је јачала акција оних посредника и изгнаника, и у колико је више било изгледа на успех, у толико је већа опасност била за републику; и противно томе, у колико је од почетка 1609. год. рад ових слабио, у толико је код Млечића све више нестајало зебње а све јаче преовлађивало уверење, да од свега тога неће бити ништа, јер се рад посредника сводио на преговоре, којима се краја није могло сагледати. Услед тога се у Млецима у току 1610. и 1611. год. овај рад није истицао у први ред текућих послова, као што је то било раније. Рад посредника, истина, праћен је и даље, али не с онолико пажње као пре. Ирема томе, може се схватити како су Сињорију непријатно дирнуле вести, што јој стигоше од капетана бродовља и которскога провидура. А зебње од тих догађаја могло је бити у толико пре што су у то доба била устала нека српска и арбанаска племена у Брдима, те је то дало маха да се мисли како има везе с радом повереника италијанских дворова. 14 *) Ну да се Сињорија ужурба, нарочито је допринела вест, која у то доба стиже из Напуља, и по којој се отуда кренуо један део шпанскога бродовља с две хиљаде војника, с топовима, пушкама и осталим ратним потребама, па кад је стигло у Месину, по наређењу вице-краља сицилијанскога, да му је придодат знатан број галија те је тако ојачано кренуло некуда на Исток. У Напуљу се о њему нроносила вест као да нема никакве везе с предузећем у Арбанији, али се у Млецима томе гласу није поклањала никаква пажња. Зато 17. септембра Сенат, иошто је двапут доносио одлуку и ништио је, усвоји тек трећу редакцију, по којој је разаслано хитно наређење капетапу бродовља на Јадранском Мору, провидуру армаде, главном провидуру Далмације и Арбаније и которском провидуру, којим не само да им је обраћена пажња да брижљиво мотре на кретање шпанског бродовља, већ им је још наређено да силом спрече сваки покушај да се појави на Јадранском Мору. Ради тога су млетачки резервни бродови одмах стављени на ратну ногу и послано појачање капетану бродовља и провидуру армаде, 143 )

ш ) Вили су се побунили Кучи, Клементе, Васојевићи и јодг нека н>има суседна ■племена. ш ) 8епа4о аесге1а, ЂеИЂегаггот, Ке&. 101. Јо1. 58., 59., и 60.