Просветни гласник

НАУКА Ц НАСТАВА

1303

А те припреме мдетачке и вести с разних страна о шпанском бродовљу зададоше посла и Турдима, ногдавито у Новоме. Уз то још Дубровчани, да би од себе уклонили сваку сумњу да имају каквих било веза са својим прогнаницима и италијанским кнезовима, послаше свог човека новљанском заповеднику, да му саопшти све што се зна о раду италијанских кнезова против Турака. По аихову уверавању у Рисну су била тројица, у Новом двојица, а и у Будви двојица, и уз то још неки Дубровчани, који су радили на томе да се та места издаду Шпанцима и Италијанцима. И та вест узбуни Турке тако да се уплашише да у скоро не буде наумљени напад Шпанаца те одмах тајно послаше которском провидуру Хасан-бега, иомоћника новљанског заповедника, да умоли провидура за заједничку одбрану од напасти. По речима провидуровим ови су се били толико застрашили, да се пре могло мислити да ће сви побећи из Новога него ли га бранити. Али у то у Нови стиже ћехаја босанскога паше са заповешћу да се припази на Вуја и брата му Михаилд из Рисна, за које Дубровчани беху доставили да раде са Западњацима. Зато 9. септембра новљански капетан с великим бројем наоружаних људи дође у Рисан, где нађе оба брата у габели на их везане спроведе у Нови. Ну њихови људи окупише се сутра дан у Рисну, поседаше у две барке и одоше у Нови, а кад тамо стигоше, уз њих прнстадоше тамошњи правбславни па и неки од мухамедоваца, те тако сви скупа дођоше пред кулу капетанову и затражише Вуја и Михаила, претећи, ако их не пусте, да ће бити триста чуда. Тада се капетан нађе у чуду: наређење паше босанскога гласило је да их треба држати добро, те хоћаше тако учинити , али с друге стране опасност од ускомешале светине биваше све већа. Зато их пусти обојицу, 144 ) који праћени светином одоше у Рисан, и тамо, да би ову што боље придобили уза се, дадоше јој да једе п пије колико може. 145 ) Недовољна енергија иовљанског капетана у овој прилици запрепасти которског нровидура тако да се није могао начудити како их је онај могао пустити и уступајући захтевима светине да Вују и Михаилу да маха да наставе започети посао. Видећи какви су Турци он је рачунао да ова двојица могу лако у дело привести своју мисао, и по његовом мишљењу последнце од тога имале су бити врло зле за млетачку репу'блику, јер Вујо и ако јој се показивао наклоњен, више је радио за другога и радије је ишао Грдану, да се договара с њим него да новости саопштава њему, провидуру. 146 ) А да Вујо доиста није мислио да се остави старих мисли, провидура су нарочито уверавале вести како овај и брат

ш ) У депеши котор. нровидура од 10. септембра. 8епа4о зесге(;а, Вгврассг Лег геШгг е ргокеЛ.т 20а1тагга ; Шга аи. 1611). 115 ) У делеши которског провидура од 8. октобра 1611. год. (ШЛет). 146 ) У депеши лровидуровој од 10. октобра 1611. год. (1Шет). просветни глдсник, II књ. 10. св. 1901. 87