Просветни гласник
1304
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
му Миханло гдедају да крпшом распродаду имање па да се иселе у Италију те да оду кнезовима., за чији су рачун радили и одакле ће миого слободније делати на заиочетом послу. 147 ) Ну да једном оставим на страну излагање рада ове двојице посредника између војводе мантованскога и српских главара, па да објасним зашто сам ово учинио. (НАСТДВИИЕ СЕ)
ДАНАШЊА ОРБИЈА ПОД РИМЉАНИМА
(НАСТАВАК) Освојење ришско. Кад су Римљани првипут с оружјем у руци стали на нашу земљу, не можемо рећи. Први њихов озбиљнији судар са Скордисцима десио се године 135 пре Хр. Ливије, ер. 56 каже о том: Марко Косконије претор у Тракији борио се са Скордисцима срећно (М. Созсошив ргае!;ог 1п ТћгасЈа с.пш 8согсИзс18 ргозреге ри§патИ). Речима в у Тракији" место где је била битка означено је сасвим неодређено; али је тешко да су Римљани упали били у земљу где су Скордисци живели. Јамачно су то Скордисци упали у Македонију, па их је Косконије одбио и нзван границе македонске разбио, Такве су упаде они често чинили, као што се види из Страбона 7, 5, 12: тако су се били намножили да су долазили и до илирских, пеонских и трачких планина. ($л1 товотог д-гјвкг, швте ха1 џбха 1 - г ^ ' 1ЛЛг(>тг хаХ ттг Пишрж&у хи1 О^ах^шу л(>отјЛд-оу 6( јојг). После једно двадесет година, 114 год. пре Хр., помињу многи извори један пораз који су Римљани претрпели од Скордиска: конзул Гај Порције Катон до ноге је потучен. У Ливија читамо о том ово, ер. 63: Са1о Рогсгаз сопби1 ш Тћгаша ша1е а^тегаиз бсогсИзсоз ри^патИ (Катон Порције конзул рђаво је у Тракији ратовао са Скордисцима). Флор опет каже I 39 (3, 4, 4): војска је до ноге потучена (оттпо 1о1из МегсерШз ехегсИиз). Напослетку Еутропије иише IV, 24: С. Са1о сопзи! ЗсопПзаз 1п1иН1 ће11ит 1дпот11позедие ри§патИ (Гај Катон, конзул, заратио је на Скордиске и срамно се борио). Према Еутропијевом изразу „заратио је на Скордиске" могло би се закључити да су тај пораз Римљани претрпели на скордишкој земљи. Па Момзен тако и узима, јер он вели у својој Римској Истораји, IV 170, да се то десило т с1еп зегМзсћеп СеМг^еп. Али то није сигурно, јер из Љшијевих речи „у Тракији" излази истина
141 ) У депети провидуровој од 8. октобра 1611. год, (ШАет).