Просветни гласник

1308

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

изврши своју намеру и освоји је целу. То сазнајемо из Дијона који гаше 51, 25, 1: иошто је он то учинио (то јест потукао Бастарне), окрене се Крас на Мезе и, нешто занлашивањем а нешто сидом, покори их све изузевши мадо њих, али тек с муком и опасношћу (лда^ад бе тадта 6 Кдааод елХ тог)с Мгваод ктдатсгто, ха1 та џег ттеСУ-сир т 1гас та бе ехфо^ти та бе хси (Јш^бџерос, партад џег лХц^ ттап' о1(ушг, ј-лмтбгшд бе б?ј хсс2 етхг>1'б<>1>о)д хагеатц&храто. Пошто је то учинио, Ерас се вратио у Македонију истим путем којим је дошао, а не преко Дарданпје. Ирема томе дакле он се, што се наше земље тиче, био свакако ограничио на њен северо-источни део. Па крају можемо узгред поменути и ово. Крас је, кад је овај рат водио, био конзуларни (конзул је био год. 30 пре Хр.) проконзул (намесннк) у Македонији. Али је он уз то имао и команду над извесним делом царске војске, као царски мандатар. Отуда Дијон каже да он није био ш/ гохси/лоо атоатцупд (самосталан командант). Последњи од Римљана, изгледа, ратовао је у нашој земљи, јамачно 15. год. пре Хр., доцнији цар Тиберије. Под том годином пише Ђорђе Синкел ((Јеогдшв ЗупкеПоз): Цар Тиберије покори Виндике и остале народе који живе поред Тракије (Тфбдоод Кагаао Одмбг/Љд ха1 тог>д '/. о1ло1к лаоихесџеуоид ту О^ахгј глета^ег)-, јерменски превод Еусебија пак: Цар Тиберије је покорио Винднцензе и све који су били око Тра,кије (Саезаг ТЉегшз УхнсИсепвеб е1 оишез, <(и1 скса Тћгас1ат егап!, биће§11); на послетку Јероним (Шегоиуишз): Тиберије је начинио римским провинцијама области у којима су живели Винделици и трачки суседи (ТЉепив УпкЈеМсоз е1; еоз (|и! Тћгааагит сопДпез егаи^, Котаиаз рготтс1аз ±'асИ). Под овим суседима трачким јамачно треба разумети Скордиске и остала племена у доцнијој Горњој Мезији и данашњој Краљевини Србији. У Светонија читамо, ТЈћегшз 16: (Тиберије) је показао велику истрајност иокоривши и под римску власт подвргавшн цео Илирик, који се налази између Пталије, Норика^ Тракије, Македоније, реке Дунава н Јадранског Мора (регзетегапИае §гап<И ргеИитп 1иШ 1о1о ШугГсо, с^иос! 1п{ег ПаНат ге§пит«ре Копсит е1 Тћгас1ат е1 Масес1оп1ат 1 м1:,ег(јие 1)ппић1ит Дитеп е! з1иит тапз Ас1г1аМс1 раМ,, рег(1опи1о е! ш (Нслопет гес1ас1;о). А Велеј, говорећи несумњнво о истим догађајима, вели, II 39, 3: Покорио је (то јест Тиберије) оружјем Рецију, Винделицију, Норик, Панонију и земљу Скордиска (ВаеНат аи!ет е! УеиЛеНсоз асКопсоз Раи1101позс1ие е! бсокНвсоз потаз ипрепо иоз1;го зићшпхИ ргоуЈпсЈаз; и1 ћаз апп13, На аис±огИа1е Саррас1осЈат рори1о Вотапо 1:есН зНреп(Напат). Да се то пак деснло, како кажу поменута три обрађивача Еусебијева, 15. год. пре Хр., врло је вероватно; на то време упућују од прилике и Велеј и Дијон. Пз горњег Велејевог податка излази да је Тиберијев поход био негде у време ретијско-норичког и далматинско-панонског рата. Према Дијону Касију опет, он је покорио Скордиске пре 12. год., јер код њега 54, 31, 3 стоји: послуживши се (то јест Тиберије) са Скордпс-