Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1309

цима, који су им (то јест Панондима) били суседи, као са савезницима (тоТс Ј ^хо()б((тхо1д оџо()01 .д те мдттг хси д/јсовхебо^д оусп <71>џ[1а%01д от1 раЛнгта хдгјггаџерос). Ципел налази (стр. 246) да иада у очи што Тиберије у истој години ратује у два тако удаљена краја као што су Винделиција и Тракија (управо област на трачкој граници); али ту нема ништа чудновато, јер је ретијско-винделички рат био управо свршен победом од 1. августа 15. год., док су напротив ратови на Доњем Дунаву вођени обично у зиму, кад би се река заледила. Питање је сад, кад је наша отацбина постала провинцијом. Момзеи је некад мислио да је провинција Мезија основата још 29. год. пре Хр., дакле одмах пошто је освојио Крас (Ерћ. ерјдг. II стр. 250); али је он доцније оставио ту хипотезу. И доиста она је била сасвим неоснована, као што се најбоље види из тога, што су Римљани и после Красовог похода још дуго водили из Македоније ратове са северним областима Балканског Полуострва. Цумпт, СошшепЈаНопен ерх§г. 2, стр. 254 каже да је то било 16. год. пре Хр.; али он за то не даје ближих разлога. Ципел пише о том ово (245): „Већ год. 11 пре Хр., како изгледа, управљао је ту (то јест у Мезији) један властит царски намесник. Тада је Дионисов свештеник Вологез подигао један велики трачки устанак а у Македонији није било војске да га угуши; с тога буде позват у провинцију Луције Пизон, коме испадне после тешких бојева да савлада устанике. Дијон нише сад 54, 34, 6: Лот^ос П((јор 1х ПаџсруМссс, гс гјохе, тсоодатиуЈЈг} а<р(ап'. Али Памфилија је била далеко од бојишта; ако је она била, како је вероватно, тада спојена са Сиријом, то мора падати у очи, што Дијон зове Пизона иамесником само ПамФилије ; к том била би то врло опасна мера држати сиријску војску три године, јер је толико трајао Пизонов трачки рат ио Велеју 2, 98, далеко од њене провинције и тако источну границу царства оставити незаштићену. Ми ћемо с тога тешко пристати уз Марквардта, који, 8иа1зте™. 1, стр. 259 А. 4, чини Пизона сиријским легатом, него ћемо примити Цумптову конјектуру, по којој на место ех Паџгр^Кад у Дијоновом тексту треба читати ех тгјс МпаСад. Осим тога Македонија није могла бити без трупа док Мезија није одвојена као самостална провинција; већ само из тога, што год. 11. пре Хр. налазимо Македонију незаштићену, могли бисмо закључити, да је тада Мезија била већ самостална провинција". Ова је конјектура нашла одобравања и код Момзена (Кбт. безсМсће У 14 прим.), али је она напуштена сасвим откад је утврђено да се епиграм Антипатров АиШоћ §г. X 25 (стих 3 и даље ббд це бС едттМтосо лдод 'АаТба ■хиџагод еХ&еЊ, Пе(бмгод боЛсху гц\ (т ^реггтсбџегог, т. ј. пусти ме да идем у Азију повољним морем, пратећи Пизона на дугачкој лађи) односи на Пизонов пут у његову провинцију. Погрешно је напослетку и то да је Мезија постала провинцијом најдаље 6 год. ио Хр. То се мишљење оснива на речима Дијоновим ВУ 20, 3: 6 с.Џ и/.Г{СИоуЈГ>ооу МистСад ноушг