Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1323

кадтти пресек иоследпе аризме А, на чијој је задњој страни прилепљена канада-балсамом једна правоугаона при.зма В. Хипотенузина раван ове правоугаоне прпзме је таман толлка, да потпуно покрива дотичну страну призме А од 60® преломнога угла. Сад се обраћа пажња, да светлосни .зрак изишавши из колиматорске деви пада на доњу половину прве призме, која је одмах иза задњег отвора ове цеви. Пошто је зрак на тај начин прошао кроз свих шест призама, онда прелази и у правоугаону призму В; јер је распоред ових призама тако удешен, да се зрак тако повија при пролазу ј , _ кроз њих, да у шестој призми мора прећи у помоћну правоугаону призму В, као што показује правад

а .

стрелице а. Ушавши светлосни зрак (управо спектар) у ову призму, пада на њену катетину раван 12 ХУ под таким углом, да подлежи тоталној рефлексији управо на више до друге катетине равни У/. И овде наступа тотална реФлексија, те је тако зрак упућен да пролази кроз горње половине оних шест нризама, као што показује стрелица в. Тако изилази најзад као знатно раширен спектар на горњој половиии оне призме, према којој је управљен објектнв помоћног дурбина, те се кроз његов окулар спектар посматра. — То би биле најглавније врсте оних спектроскопа, ко.ји служе за посматрање Сунчевога спектра. Код свих се Сунчева светлост спроводн кроз колиматор помоћу хелиостатног огледала. 3°. За детаљна испитивања појединих партија Сунчевог котура, као што су спектри пега, Факула, а нарочито иротуберанаца посгоје и нарочити ииструменти. По конструкцији својој ти се апарати јако разликују од досадашњих. Ми већ знамо шта су то протуберанце, а знамо и то, да се голим оком могу нешто приметити само нри тоталним помрачењима Сунчевим. Дурбином се тада виде јасније. Онда их видимо зато, што је Земљина атмосФера тада слабије осветљена, него што су оне; а иначе их не видимо иросто зато, што је наша атмосФера много обасјана Сунчевпм зрацима. Ако се, помоћу неког дурбина, пројектује слика Сунчевог обода на процеи, онда ће се добити обасјани спектар наше атмосФере, којијепросто престављен ослабљеним Сунчевим спектром. Налази ли се на том ободу каква протуберанца, онда ће се и њен спектар са сјајним линијама појавити као пројектован на слаб колтинуиран спектар Земљине атмосФере. Код оваквог стања ствари, јасно је сада разумети, да ће спектар протуберанце бити у толико јаснији и одређенији у колико спектар наше атмосФере буде слабији. Ради тога су и сиектроскопи, који служе за посматрање таких предмета и удешени тако, да што већом дисперзијом умањавају интензитет атмосФерског контуираног спектра, како би се већма истакао протуберанцин спектар са сјајним линијама. Ако се сад отвор процепа мало прошири, помоћу нарочитог завртња, неће се опазити никаква иромена у интензитету протуберанциних линија,