Просветни гласник

1324

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

док ће се интензитет континуираног спектра атмосФере повећати. Тилг прошираваљем продепа, може се дотерати дотде, да протуберанцнн спектар са сјајним линијама ишчезне сасвим. Из овога се може јасно видети, да ваља употребити у тодико јачу дисперзију у колико се већма ширп отвор процепа. Кад је процеп тако намештен, да нма тангенцијадан подожај на Сунчев обод, онда дужина сјајних протуберанциннх динија одговара пречнику протуберанце на том месту. Помера ди се сада тај процеп полагано према Сунчевом ободу, онда се добијају сукцесивни пречници протуберанцини из којих се закључује на обдик и ве.шчииу аену. Ову су методу показади прво 1,оскуег и Јапззеп, а теорију о овакој једној методи — посматрати обдик и ведичину протуберанаца у свако доба — израдио је 2б11иег на некодико месеци пре, но што су ова двојица извршиди експерименат. Кад смо рекди дајеса јачом дисперзијом знатно осдабљен континуиран спектар наше атмосФере и да је тада дакше посматрати спектар протуберанце, онда је по себи јасно, да се они детаљи самих протуберанаца, који су по сјајности сдабији и од оног континуираног спектра атмосФере, не могу посматрати. То је омогућено само са увођењем јаче дисперзије атмосФериног спектра. Спектрални апарати ове врсте, према томе, у многоме одступају од досадашњих. Они се и много лакше граде, а поред тога код н.их се не употребљују онако масивни стативи, као код осталих. У конструкцији њиховој и овде се одликовао већ познати нам из раније Ј. Вгошип§ у Лондону. Он је израдио такав један спектроскоп за Ј. N. ^оскуег-а са шест тешких призама од Фдинт-стакла. Овај сиектроскоп Воскуег је намештао иза окулара свога тедескопа, те му је овај сдужио као неки други колиматор. Призме су овде поређане у један лук, а ток зракова сличан је у неколико, са оним, који смо преставили на сл. 11. Ту дакде постоји телескоп (а и рефрактор), који служи на то, да светлост упути нравцем у колиматорску цев спектроскопа, који има даље још и потребне призме и помоћни дурбин за посматрање спектара. 4°. Са свим другојачи распоред поставио је проФ. Уоип§ у своме сунчаном спектроскопу. На једној хоризонталној идочи утврдио је он: дурбин (велики), колиматор, систем од пет призама са предомним угдом од по 15° и најзад обичан дурбин за посматрање спектара. Сунчев зрак спроводи се кроз велики дурбин номоћу хелиостатног огдедала. Код таквог распореда постигнута је врло ведика дисперзија тако, да иста износи 80° само између ФраунхоФерових линија А и Н. 5°. Помоћу спектроскопа сдичне конструкције, који се надази у 0' буаПа-ској опсерваторији, дисперзија је тако јака, да се у њему врдодако виде 4—5, а у повољнијим иридикама и 6 линија између двеју натријумових линија и В 2 . Пре но што би завршиди овај преглед најважнијих и најинтересантнијих спектроскопа, мислимо, да неће бити излишно — и ако се ова