Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1325

ствар мало по дуже протеже — на овоме месту поменути и нарочите конструкције оваких инструмената, који су веома важни, како абог дакоће у руковању, тако и због чистоће и јасноће сиектара, који се у њима добијају. То су т. зв. 6°. Спектроскоии „а 'ошоп ЛггеМе'. Ми смо још раиије говорећи о окулар-спектроскопима поменуди, да су за н>их најподесније призме ,а Т1810П с11гес1;е". Тамо смо у главном преставили важност оваке конструкције, а овде ћемо само скренути пажњу на неколике инструменте (окулар-спектроскопе), који су са њима снабдевени, а служе за спектроскопска испитивања Сунца и његове околине. Најпростију комбинацнју таквих призама извршио је АтЈС! још 1860 г. Он је комбиновао две призме од крон-стакла р, и р,„ (сл. 13) и једну призму од Флинт -стакла р„ која има преломни угао 90° и која је углављена између две призме р, и р,„. р р Прннцип такве комбинације је, да зраци 3 пошто прођу кроз све 3 ' три призме, при своме излазу као спектар С ни мало не скрену од Р " правца, којим су дошли до прве Сл призме. Тај принцин је у исто време и општи принцип призама „а Т1бши сИгес1е". Еод оппсаног система, тај се принцип постиже различним степеном преламања поменутих трију призама, које — тако рећи — једна другој служе као регулатори. А. Негбсће! употребио је само једну призму, коју је тако удесио, да му и она слулш као читава група призама „а тјзтп «Нгес(е". Ту је призму тако склопио, да јој углови износе: 90°, 69" 55' и 20° 5'. Светлосни зрак 3, пада на означену површину иризме (сл. 14) под извесним углом, претрпи двоструку тоталну реФлексију са унутрашњих приЗминих поврнгана — што је скопчано са означеним угловима њеним — изилази као спектар С у паралелном правцу са светлосним зраком 3. Такву призму употребљавали су још неки аутори; али је састављање њихово врло пипав и тежак посао. Ту се мора обраћати најстрожа пажња, да се призмине равни тако удесе, како би увек били испуњени захтевани углови, иначе цељ није постигнута. Интересантна је комбинација Ј. Вго \УШП §-ова са две Хершелове призме. Принцип те комбипације јасно се види из путовања светлосног зрака 3 (на слици 15) до спектра С. Помињемо овде само то, да се код Хершелове једне призме спектар види у С, дакле у паралелном правцу са правцем 3, док се код ове комбинације Вго\\"шп§-ове спектар

Сл. 14.