Просветни гласник

1326

лросветнн гл.асник

дотичнога зрака види у продужењу правца светдосног зрака, којим је доспео до инструмента, дакде у једној динији, а не параделном. Таква је комбинадија свакако боља; адн су незгоде за Хершелову једну призму овде још већма потендиране. Овде се захтевају две, сасвим нстоветне

призме, иначе, ако једна одступа ма у чему, резултат неће бити повољан. Због тога се овакав строј врдо нерадо употребљује, већ се конструктори враћају опет ка модиФикадијама Атш-јевог принципа комбинације призама. Јапззеп је извршио такву комбинацију од пет призама, од којих је прва, трећа и пета (сд. 16) од крон-стакда, а друга и четврта од фдинтстакда. Прва и пета призма имају раздичите угдове по: 81°, 54° и 45°. Остале три призме (једна крон, а две флинт ) имају по један угао од 90°. Зрак 3 са светдосног извора, даје свој спектар у С и то у истој линији,

->С

Сд. 16.

I по којој је и дошао до призама. Такав начин комбинације сада .је највише употребљен и примењен код свих најобичнијих и најподеснпјих спектроскопа. Бг. Ноћпапп употребио је у своме спектроскопу комбинацију од 7 призама, међу којима су четири (прва, трећа, пета и седма) од крон, а три (друга, четврта и шеста) од фдинт стакла. Сдичну комбинацију од 7 призама усвојио је и Ј. Вгошип§ у своме малом т. з. џеинол сиектроскоиу. Па ипак се најчешће узима овака комбинација са пет призама. Због таквог строја сиектроскопа „а Т1810П сНгесЈ-е" — да се помоћу њих снектар може посматрати у једној правој линији са светлосшш извором — они су веома подесни да се везују и са различитим дурбинима. Везиваље њихово са. дурбинима и тедескопима бива помоћу нарочитих завртања, којим се спектроскоп утврди за окударну цев тих инструмената. То је први извршио 2б11пег. Такав је и Тоскуег-ов телес-спектроскоп, који смо поменули на стр — Поред Вгошип§-а у грађењу тих инструмената одликује се и Мегг у Минхену, који је по овој конструкцији израдио један т. з. „универзални снектроскоп", помоћу кога се особит 0