Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1327

Сд. 17

лако испитују сиектри хромосфере и иротуберанаца. У неко.шко само измењеним сиектроскопом служио се и иатер 8ессћ1, Има и комбинадија од две групе призама „а Т1310П (Мгес1е", као што је ЛУ. Ни §§1пз -а итд. У новије доба, готово једино у Енгдеској, примењују се снектроскопи ове врсте, код којих се, место целога система таквих призама, узима половина система. Такву је измену преддожио СћгхзУе, директор опсерваторије у Гриничу. Груна нризама, коју је он усвојио, јесте просто препо .10вљен систем Апигл-јевих призама тако, да пресечна раван пресеца правоуглу призму Фдинт -стакла, по самоме том правом углу, којн је тај начин де.<ш у два једнака деда. Једна таква група призама престављена је на сл. 17, где кр. преставља правоугаону призму од кронстакла, а фл. половину пресечене правоугде призме од Фдинт -стакда, чији преломни угао сада износн 45°. На сдици је престављен и правац светдосног зрака 3, као и подожај спектра С према њему. Место ове, некад се употребљава и комбинација призама, какву преставља сд. 18. Она је састављена опет од две призме; једна је од крон, а друга од Ф .шнт-стакда, која је и у овом сдучају пресечена преко нравог угда. У инструменту су ове нризме тако удешене, да се могу покретати, усдед чега би се згодно још могао звати аутоматичним спектроскопом. Оста.аи њихови делови истп су, као и код обичних спектроскопа. У обичним спеку////////////у////^пи троскопима оваке конШ/////ШШМШ струкције иалазе се по три оваке групе призама, удаљене на извесном одстојању међу собом. Добра је страна СћшИе-јевог спектроскопа у томе, што се помоћу једног јединог завртња све призме могу по вољи тако иокретати, да се може довести у видно поље дурбиново ма који део спектра и да се овај може произвољно замењивати другим. Главна им је мана — као што вели г. у. Копко1у, који их је у Гриничу, као и у самој Фабрици расматрао — у томе, што су спектри у њима веома слаби, па се поред тога не може код њих примениаи ни велика дисперзија, каква се у неким приликама захтева. Њих нема готово нигде по опсерваторијама европског континента. 7°. Сиектроскоаи за иадалице. Знајући са каквом брзином предазе падалице и метеори преко неба и како нас само за који тренут ока сдуже својом светдошћу, изгдедало би можда на први погдед немогућно испи■тивати спектроскопски те, тако нагдо пролазне појаве. Експерименти,

Сл. 18.