Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1329

диндарско сочиво, то ће се ти зраци тако предомити, да се оба крајња зрака (М, и М 3 ) могу иосматрати иодједнако кроз отвор сиектроскопа 0, као што се и са сдике види. Такав распоред веома је нодесан, да се једна пададица може пратити готово цедим путем њеним, док не ишчезне. Видно поље таквог спектроскопа захвата на небу простор од 22°. Природно је, да се помоћу њега може много дакше посматрати каква падалица, него са пређашњим, чије је видно поде само 7°. За време једног метеорског ро.ја у августу г. v. Копко1у је за три ноћи овим спектроскопом посматрао преко 130 метеорских спектара, пгго јасно убеђује о користи од овог инструмента. Он је непрестано држао управљен оваЈ спектроскоп на радијациону тачку тог роја, те му је ггосматрање бидо потпуније. Он тврди, још и то, да се овим спектроскопом може успешно посматрати нададица и онда, када се види годим оком да спне, па се брзо управи спектроскоп на њу, док још није ишчезда. Истим путем, за испитивање оваких спектара, отпочеди су радити и енгдески посматрачи и то независно од г. v. Копко1у-а. Свршивши на овај начин прегдед најважпијих спектрадних апарата, ваља на закључку да скренемо пажњу на још једну врсту спектроскопских инструмената који сдуже за: Фоигографисањв сиекшара. Овде ћемо поменути само најгдавнпје инструменте, и принципе, по којима су израђени. Напомињемо још одмах, да таквих справа у опште нема много и да им .је нринцип веома прост. То су у самој ствари обичпи спектроскопи, какве смо ми већ помињади с том само раздиком, што се место дурбинског окудара, кроз који се спектар оком посматра, на овим инструментима намести обична фотограФска ндочица, на којој ће се ухватити „негативан дик" спектра, те да се са ње посде пренаша и на нарочите хартије као „позитиван дик". То је битно код свих спектрографа, као што се ови инструменти обично и називају. Раздике пак у њиховим конетрукцијама основане су, бидо на дакшем руковању са њима, бидо на јасноћи дикова, који се помоћу њих добијају. Ми помињемо овде три такве конструкције. Једну је извршио К Ки1ћег1'игс1 у Њу-Јорку, а остаде две проФ. Н. \У. Уо§е1. Ки1ћег1'игс1-ов апарат има ове саставне делове: кодиматор, систем призама, дурбин и додатак за ФотограФисање. Кодиматор је обичан, као и код досадашњих спектроскопа и врши исту удогу. Систем призама састоји се од 7 четвоространих призама, које су поређане у круг. Такав распоред основан је на истом принципу, као и систем Бго\упш§-ових призама, које смо поменуди на сд. 11 и 12, а то је, да зрак из кодиматора прође прво кроз доњи њихов део и доспевши до седме призме, на којој је задепљена канада-бадсамом једна правоугда призма, претрпи у овој тоталну реФдексију на више. Одавде се опет из истог узрока одбије и упути иреко горњих партија ових призама натраг, тако да по изласку из последње (у овом сдучају, то је прва на коју је ударио зрак из ко-