Просветни гласник

1330

просветнн гласник

лиматора) призме иде одмах на објектив иомоћног дурбина. Овај је пак, код овог инструмента намештен одмах непосредно изнад коллматора. Са тога дурбина уклоњен је окулар, а место њега намештена је једна правоугла призма, која примљени спектар тоталном реФлексијом скреће управо на више у Фотограоску комору, која је тако намештена, да гради прав угао са дурбином. На горњем крају ове коморе мећу се препарисане фотограФСке плочице ради добијања негативних ликова спектара. ПроФ. Н. Ж. Уо§е1 конструисао је два спектрограФа: један већи, други мањи. Номоћу њих се могу Фотографисати спектри са сдабом светдошћу и испитивати хемиско дејство зракова у разно доба дана и разно доба године. Већи спектрограФ састављен је од основних делова, које чини колиматор, са процепом и ахроматичним сабирним сочивом. На округлом постољу находе се две призме чији нреломни углови износе по 60°, а чије су преломне ивице хоризонталне. На излазу спектра из призама налазе се два сабирна сочива, као објектив ФотограФске коморе. На крају те коморе намештена је ФотограФСка плочица са осетљивим хемиским слојем, на којој се добија лик спектра. Да би се помоћу тога апарата до извесног степена повећала дисперзија умеће се између колиматора и призама, а у иравцу зрака једна Апис1-јева група. од пет призама. У том случају овај инструменат дејствује као спектроскоп са 4 призме од по 60° прелом. угла. Применивши овде Боскуег-ову направицу процепа, може се помоћу овог инструмента снимити извесан број разних металних спектара, заједно са Сунчевим. Снектри, добивени овим спектрограФом, веома су потпуни и сасвим одговарају свима захтевима, које наука од њих изискује. Мањи спектрограФ истог аутора одликује се својом простотом, груписанијом Формом и врло је згодан за руковање тако, да се веома корисно може употребити при путовању. Снимци спектара, добивени помоћу њега, нису баш тако јасни и чисти. Нарочито тамне линије нису у њима тако чисте, као код пређашњег. Због тога се он не може употребити за тачнија спектроскопска исгштивања, већ само за одређивање општих карактера извесних спектара, а и за испитивање хемиског дејства Сунчевога спектра. То је у главном обичан ФОтограФСки апарат (фотографска комора). На предњем делу те коморе намештен је спектроскоп са процепом, Атш-јевим системом призама, намешта се једно цилиндарско сочиво које има улогу, да добивени спектар већма рашири. Са овим смо завршили преглед спектралних апарата, а у једно п све, што смо имали рећи о овој методи у општем прегледу. У следећем расмотрићемо и најглавније резултате, које је астрономији прибавИла ова метода. Тако ће нам се створити јаснија слика њене огромне примене. Резултати спектроскопсних испитивања за тела Сунчевога система. При навођењу резултата добивених спектроскопском методом, ми ћемо почети прво са централним телом нашега система — Сунцем, а за