Просветни гласник

1334

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

тога, из расматрања спектра изводимо даље и то, да је Сунчево тело обавијено атмосФером, у којој такође влада висока темнература, да би се у њој могле одржавати у парном стању све оне материје, које су престављене појединим ФраунхоФеровим линијама. — Упоређујући положаје ових тамних линија са спектрима појединих метала Ап§з(;гбтје доказао да на Сунцу има следећих метала: гвожђа (са преко 1000 тамних линија), титана (са 118 лин.}, калцијума (са 75 лин.), мангана (са 75 лин.), никла (са ЗЗ лин.), кобалта (са 19 лин.), хрома (са 18 лин.), баријума (са 11 лин.), натријума (са 9 лин.), магнезијума (са 4 лин.) и водоника (са 4 лин.). Овим металима Еоскуег додаје још и: алуминијум (са 2 лин.), калијум (са 2 лин.), ванадијум (са 4 лин.), а вероватно још и литијум (са 1 лин.), берилијум (са 3 лин.), цинк (са 2 лин.), стронцијум (са 4 лин.), олово (са 3 лин.), кадмијум (са 2 лин.), цер (са две лин.), уран (са 3 лин.), ааладијум (са 5 лин.) и молибден (са 4 лин.). Према наводима пак 1)г. бат1ег-а у Берлину нису на Сунду доказани: олово, молибден, уран и ванадијум. Еод свих метала, који су доказани на Сунцу, примећено је још и то, да атомске тежине њихове нису велике. Изузетак чини само баријум. Међу ФраунхоФеровим линијама нису нађене подударности ни у једној линији са елементима: златом, еребром, живом, калајем, антимоном, арсеном, силицијем и још неким. Поред овога још је примећено, да тамо нису констатовани ни металоиди. Н. Бгарег је уочио неке сјајне линије у Сунчевом спектру за које мисли, да ће њима бити карактерисан спектар кисеоника. Ну Н. С. Уо§е1 јасно је доказао, да такве линије и не постоје у Сунчевом спектру, те је на тај начин констатовао: да кисеоника нема у Сунчевој атмосфери. Сјајне линије, којеје 1)гарег видео, \ т о§е1 тумачи, да се оне привидно појављују као такве, просто услед контраста према суседним партијама спектра. Јапзвеп је пак био уочио неколике тамне пантљике у Сунчевом спектру, па је мислио, да ће оне бити обележје кисеониково. Да би решио то спорно питаае извршио је он у октобру (15 и 16) 1888 г. иосматрања спектроскопска на Монблану. Тада се јасно уверио, да су те пантљике биле телурске, дакле да не долазе од кисеоника. Па при свем том ипак није могао одлучно закључити, да кисеоника тамо нема, већ држи „да се овај гас тамо не налази у оном стању, у коме би могао дејствовати на спектрално-аналитичке појаве". Кисеоник Сунчев може се преставити у облику емисионог или апсорпционог спектра. Неки најновији огледи канда утврђују извесан изврнут емисиони спектар кисеоника, али треба још доста огледа, да би се то могло с поуздааем и тврдити. А што се тиче апсорпционог спектра кисеоника који се виђа у спектру Сунчевом, он по свој прилици долази једино од наше атмосФере (А. В. Р1и\ ше1 1899. VII). (НДСТДВИЋЕ СЕ)