Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

1333

Ову појаву објаснио је на тај начнн, што је сматрао пегу као неко девкасто удубљење у Сунчевој атмосФери: дно овог удубљења престављало је језгро, а бокове пенумбра пегина. На основу тога Ш1зоп је поставио своју теорију о Сунцу, којуЈе Негзсће1 доцније још већма разрадио. Та је теорија владада непрестано, скоро до ноловине прошлога столећа. Негзсће1 је мислио, да јо само тело Сунчево тамно и да је обавијено са два омотача различнтих пара и гасова, који су омотачи слични нашим облацима. По његовом философском гледишту, узпмао је, даје тело Сунчево настањено становницима. 1 ) У пегама је посматрао само тело Сунчево. које се могло видети онда, када се у том околном сдоју начине извесни отвори или дере. Ну доста о тим претпоставкама. Према гледишту модерне Физике, хладно и тамно тело Сунчево не може никако опстати. Висока температура, коју ФОтосФера зрачи, мора се подједнако распростирати како на више у атмосФеру Сунчеву, тако и на ниже, ка самом телу његовом. Услед те температуре и цела је атмосФера његова усијана. Овака атмоСФера мора дакде дејствовати и на само Сунчево тело, да га усија, па баш и да је било некада тамно и хладно. То је КлгсћћоВ' доказао теоријски, а Вгарег и експериментадно потврдио. Па и поред тодикнх јасних доказа противу тамног и хладног тела Сунчевог, ипак је ова теорија владада, док јој снектрадна анализа није задала једном за свагда — самртни удар. Већ први став ове нове методе срушио је хипотезу о настањеном Сунчевом теду. Ако се само сетимо она три најосновнија закона, на којима се оснива спектрална анадиза, сгвар ће нам се одмах разјаснити. Та три закона јесу: 1. Усијана чврста или течна теда, дају континуиран спектар; 2. Усијани гасови дају спектре, који су састављени само од сјајних линија, а које су карактеристичне за поједине материје. Под великим притиском кад су, гасови дају и континуиран спектар; 3. Кад светлост, која даје континуиран спектар, нролази кроз какав гас, то ће јој овај апсорбовати све оне зраке, од којих се сам спектар тога гаса састоји. Тако постаје апсорпциони спектар. Посматра ди се дакле спектар Сунчеве светлости, онда се види бојена пантљика континуираног спектра испрекидана миогобројним апсорпционим динијама. На основу горњих закона, а и ове појаве, миможемо само закључитити, да се Сунчево тело находи на веома високоме усијању и да оно, само за се, даје континуиран спектар. Само за агрегатно стање његово, питање још није решено. ЕлгсћћоЗ' узима да је оно чврсто или бар течно. Новији испитивачи хтеди би да му припишу гасовито стање. Има мишљења, по којима се узима, да је Сунчево тело течно као катран, мед или кит. Изгледа, као да ће овладати ово последње мишљење. Поред

') А. М. С1егке. ЦезсШсМе Дег Аз1хопо1ше, стр. 69—74