Просветни гласник

1332

НРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

а.ш који иису од водене паре. Сви се тн делови надазе на веома високом ступњу температуре; ади која је ипак мања од температуре самога Сунда, те се и овом околвошћу тумачи чистоћа оних тамних линија у спектру. Испитивање састава сваког појединог дела, створило је сада једну особиту грану астрономске спектроскопије — сиектроскоиију Сунца. Као најподесније придике за овака испитивања показала су се помрачења Сунчева. Том се приликом веома успешно испитивала хромосФера и корона његова. Тотално Сунчево помрачење од 18. августа 1868 г. било је прво, када је спектрална анализа први пут успешно примењена. Оно је било од епохалног значаја за ову методу. Особито пак, од кад су Тоскуег и Јапзбеи — тако рећи — препородили Сунчеву спектроскопију, показавши независно један од другога методу, по којој се Сунчева околина мозке с успехом спектроскопски испитивати и оида, када нема помрачења, дакле сваког дана — ако је само ваздух чист, од тада је и ова метода знатно коракнула. Од тада је спектроскопско испитивање Сунца отпочето са највећом жестином по целој Европи и Сев. Америци. Најодличнија места међу свиџа раденицима на овом пољу заузимају: N. ћоскуег у -Енглеској, А. 2о11пег у Лајпцигу, брогег у Анкламу, Уоип§ у Ргтсе1оп-у (Ке\т Јегзеу), 8ессћ1 и Кезр1§М у Риму; Јапззеп у Медону код Париза Уо§е1 и Еоћзе у Потсдаму и још врло велики број других — не мање заслужних — научника. Ну ова имена блистају од почетка до краја. Фотосвера. ФотосФера је онај део Сунчев, који ми голим оком сваког дана једино и видимо. Она обавија са свих страна право Сунчево тело,. које се никако не може видети. Према томе научно су врло мало основана мишљења о саставу његовом. ОаШеЈ је обавијао Сунце једним финим еластичним Флуидом у коме пливају пеге, као што пливају облаци у нашој атмосФери. Патер Зсћешег прича о неком ватреном океану, који због различних струја и паљевина, што владају на њему, има разнолик изглед и даје материјала за стварање различитих предмета. Слично овоме, само нешто одређеније, мислио је и Саззип. По њему је Сунчев котур, који видимо, „светлосни океан, који обавија чврсто и тамно тело Сунчево. Силни покрети, који се врше у ваздушном омотачу, оголићавају с времена на време врхове тога тамног тела, а то су она црна језгра Сунчевих пега". Ту претпоставку заступао је и шкотски астроном Ш1зоп, када је (1769 г.), посматрајући кретање једне пеге, у неким променама налазио и само потврђење таквога мишљења. Он је опазио, да се пенумбра пегина, кад је пега била на источном крају, видела само с оне стране, која је била окренута од обода. Кад је пега дошла око средњих Сунчевих партија, видело се њено језгро, као и цела пенумбра. Већ на западном крају видела се пенумбра само с оне стране, која је опет била окренута од обода-