Просветни гласник

1344

ДРООВЕТНИ ГЛАСНИК

гимназија, а нижи три године, и зове се јелинска школа. Задатак је јединске шкоде двострук: 1. да даде претходну спрему ученицима, који ће продужити гимназију, због чега се и сматра као њен нижи ступањ, п 2. да даде заокругљено опште образовање онима, који ће да уђу у практични живот по завршетку исте; она зато сдужи и ирактичним иотребама грађанског, средњег стадежа. Јелинска је школа, дакле, у Грчкој што је у Аустрији нпжа гимназија пли сада шесторазредни курс (1—6) гимназије у Пруској. Главна је задаћа гимназије: спремање ученика за слушање виших наука у универзитету. Сведоџба о положеном испиту зрелости даје право за учење и у другим стручним школама. Учениди са овом сведоџбом имају право да буду постављени за чиновнике на више положаје у државној служби, за коју се не тражи никакво научно или иначе више стручно образовање. Нрва гимназија заједно са јелинском школом отворена је 1833. г. у Науплији, онда грчкој престоници. 1835. г. отворена је по једна гимназија, опет заједно са јелипском школом, у Атинама и Сири, када је отворено и десет других јелинских школа у другим варошима. Ерајем 1836. г. било је већ пет гимназија и двадесет и четири јелинске школе, што је за онда било довољно. Ну, пошто су иотребе за васпитање расле, а и срества су долуштала, особито што се имало доста наставника, отворише се постепено гпмназије у свакој главној провинциској вароши, а јелинска школа у свакој окружној. Доцније су отворене гимназије и јелинске школе и по другим варошима, и сада има у Грчкој четрдесет гимназија, сто деведесет и шест нотпуних јелинских школа и осамнаест непотпуних са два. или само са једним разредом. Осим ових многих класичних гимназија отворена је 1886. г. у Атинама и једна гимназија у којој су главни наставни предмети: природне науке, математика и нови језици, а зове се „практични лицеј". Нека је допуштено мало упоређења. Грчка има милиона становника а четрдесет класичних гимназија, што ће рећи да на 62.500 душа долази једна гимназија. 1890. г. Пруска је имала триста и осам гимназија на 29.955.281 душу, а то је једна гимназија на 97.257 душа. Ово упоређење довољно казује да Грчка сразмерно има више гимназија него Пруска, а то је за њу већ сувише. Узрок је овом великом броју гимназија: што је образовање једнострано; све се дало у бригу како да постане некакав научник и чиновник, због чега многи школовани људи остају без рада и службе, и зато су врло штетан ред грађана, који се зову научни пролетаријат. Овога би пролетаријата било мање, кад би се отворило внше школа са практичним смером као што су школе за пољопривреду, за морепловство, трговину и т. д. Ну, овога није било, овога ни сад нема колико би било неопходно, и зато ученицн гомилама јуре-