Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

1345

у универзитет, хотећи да постаиу чиновниди, што се сматра готово као једино достојно занимање за слободног и образованог грађанина, у тодико пре што Грци и не познају добре последице друкчијег образовања осим класичнога, а ова је заблуда потекла опет из једностраног система вишег општег образовања њиховог. Други је узрок једностраном правцу гаколовања, овом великом друштвеном злу, нолитика, а ево на који начин: посланички кандидат, да би добио више гласова, обећава својтга бирачима, пријатељима и рођацима, да, ће овога и онога њихова човека потпомоћи да постане чиновник, ако на избору победи. И ако победи, а пријатељ је владин, то се у већини случајева и испуни његово обећање, те тако извесни послаников пријатељ добије обећано место, а други, који је дотле у истој служби био, буде отпуштен, обично без икакве мотивације осим ове: што посланик, који му је раније израдио службу, није више посланик, а ако је била промена владе, није пријатељ новој влади. Овај успех^ извесног броја бирача намамљује и друге из истог места те стављају сличне захтеве, кад томе дође време, своме посланику, само ако имају некога, који је свршио гимназију или има универзитетску сведоџбу, а знамо да су ово погодбе за више чиновничке положаје. Ну, и бирачи, који таквога још немају, подстакнути овим мамцем, означе неког својег младића за будућег чиновника, пошљу га у гимназију, и ако према диспозицијама није за гимназију, да би само ма на који начин добио сведоџбу испита зрелости или и универзитетску диплому, ако му допуштају срества, и тако стекне право за нижи или виши чиновнички положај. И сад мисли, што су их бирачи раније имали само у памети, јављају се као захтеви, које уиућују посланичком кандидату, којем сунаклоњени, ако их овај није својим обећањима предухитрио. Ова обећања и захтеви испуне се раније или позније због чиновничке несталности и честог мењања сваке владе. Ну, и кад се ово не би догађало, иоследице су ипак рђаве што младић, који је једанпут означен за чиновника па не буде постављен, сматра да је за њ недостојно да ради неки практични посао; тако је и са онима који су били у служби, па су из споменутог узрока отпуштени. Ако се помисли да се сличне ствари понављају у свакој вароши, у свакој варошици и сваком селу у Грчкој, признаће се да је умесна напомена, да је и политика узрок што млади људи трче у гимназију и универзитет, надајући се државној служби, и ако од нрироде нису склони за више образовање. Извесно је да многе не би привлачила гимназија, кад би политичке прилике биле друкчије, и кад не би посланици употребљавали чиновничка места као срество да лове гласове, и кад би било чиновничке сталности. Трећи је узрок овоме злу што се претерано гледа кроз прсте при иревођењу и отпуштању ученика, чему су опет криве политичке прилике. Погато наставник није у свом положају самосталан, то се ниједан