Просветни гласник

' 1346

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

неће збацихи док га посланик из његове области, а љегов је и владин пријатељ, помаже код мипистра; по смрти посланиковој или по паду владе мора и његов штићени наставник претрпети ма какву штету, отпуштање или бар непријатно нремештање или и деградирање. Кад тако положај наставника зависи од носланика, то му овај и може да ставља луде и неумесне захтеве при превођењу и отпуштању ученика, чији су родитељи или стараоци политички пријатељи посланикови, који опет траже то од посланика као услугу и награду што су за њих гласали на избору. А посланику се ови обраћају зато што знају да наставници зависе од посланика, и што им је о томе причао сам он. Посланици употребе, дакле, као срество за задобивање гласова и то, да ће код наставника дејствовати да сииови и сродници њиховпх политичких пријатеља пређу у старији разред, ако и не заслужују, или да не буду отпуштени, кад то заслуже. Наставници стоје сад пред дилемом да не послушају глас савести или захтев послаников; не учине ли последње, то их посланик не престане само да протежира,. већ тражи да се такви наставници и преместе или отпусте. Због овога наставници, који су сиромашни или су слабог карактера, бирају ирво, и ако их савест мучи, и тако избегну не само материјалну штету, већ од посланика, које су обвезали овим услугама, траже унапређење и да се преместе у боља места. На овај начин и ово је разлог те се сваке године научни пролетаријат пуни неспособним елементима. Па ипак има прилично наставника, који из горње дилеме бирају први излаз, и зато се често премештају а при унапређивању буду прескочени; обично су то способнији наставници, који неће да презру глас савести за рачун унапређења. Четврти је узрок оскудност општег образовања средњег сталежа, које би одговарало потребама садашњости, а тако исто и оскудица у специјалном образовању овог истог сталежа. Законом су одређене јелииске школе, које ваља да дају опште образовање средњем сталежу, и оне су у своје време давале доста. Али је сад друкчије, јер ове школе и с погледом на године учења и с погледом на наставни план и спрему наставника остале су исто што беху и пређе, док су међутим потребе за већим образовањем и средњег сталежа са напретком културе у опште порасле и у Грка. Јелинске школе не иосгижу извесну заокругљеност у образовању, које би задовољавало захтеве садашњости. Пошто ово осећају и ученици као и њихови родитељи и стараоци, то су последњи и слали ученике у гимназију с почетка да им деца у два нижа разреда само заокругле образовање. Ну, у овим разредима настава отпочиње изнова, и . ли управо почиње научно разрађивање наставних предмета, који су у јелинским школама обрађивани елементарно, а завршује се тек кад се сврши цела гимназија. Отуда се празнине у гимназији не само не попуњавају, већ постају још веће што год се више шири духовни хоризонт ученички; зато такви ученици продужују гимназију, и ако за ово нису