Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

1349

у Философском Факултету и суделовали у практичним вежбањима у семинару. И ове су кандидате исиитивали из свих иредмета, али је за испитивање био састављен одбор од проФесора, који предају дотичне предмете у универзитету. Због тога су и захтеви били сад већи него пређе, а иарочито из класичних језика, јер је наређено да испитивачи буду пажљивији при оцењивању кандидатског знања. Кандидати су морали •сад знати више из ових језика, али не и из осталих предмета, а разуме се да су ипак и у овима биди спремнији од ранијих кандидата иошто ■су и ове предмете моради слушати у уииверзитету. 1885. г. изишла је уредба да у будуће доктор ФилосоФије, математике и Физике, пре него постане проЈесор гимназије, мора две године радити каО 5сћо1агсћ у јелинској школи, а од 1892. г. само се доктори ил.и лиценцијати Филологије, математике и Физике могу постављати за директоре, а не као пређе и обични наставници (Не11епо<1к1азкаИ) III кл. Овим уредбама прилично се умножио број ваљаних наставника, те су и могли бити уклоњени многи наставнички помоћници. Ну, и у овоме има погрешака, тако на пр. што је управа јелинских школа у рукама младих људи, који су тек изишли из академске слушаонице, затим што директори и сад имају готово све наставне предмете у III р. у својим рукама. Отуда је и дошла незгода да филолози предају и математику и Физику, а математичари и Физичари класичне језике, то јест, све предмете којима се нису занимали откако су изишли из гимназије, или су се њима бавили само узгредно. Наставни је план израђен први пут 1836. г., а измене су у илану биле 1855., 1867., 1884., 1886., 1896. и последње 1897. г. Измене су чинили шефови одељења за средње школе у министарсгву просвете, који су, можда, припитивали и друге људе за које су држали да су стручни. Само се зна да су програме од 1867. и 1897. г. радили нарочити одбори, којима је министарство поверило тај посао. Према наставном плану у јелинским школама уче се ови предмети: вера, стари и нови грчки језик, латински и Француски језик, географија, историја, математика, природне науке, вештине. Из вере се учи Св. Писмо у I и II р. а у III р. црквена историја: осим тога ученицима се чита и тумачи еванђеље ради бољег разумевања Св. Писма, а уз ово се уче и важније црквене песме. За стари грчки језик било је с почетка по 12 часова недељно у сваком разреду, а учи се поглавито. граматика. Наставницима је готово сасвим непозната индуктивна метода. Тек од 1884. г. почела се обраћати већа пажња и ауторима и садржини онога што су ови писали. У I р. читају се неколике Езопове басне, и онда АроПМог и неколике приче; у II. р. Апаћа818 од КсеноФОна; а у III р. Аристид, Темистокло, КсеноФонова НеИешка.