Просветни гласник

1350

просветни гласник

Према наставном програму од 1884. г. новом грчком језику циљ је: да се уведу ученици у нову грчку ллтературу, зато су тачно одређени одељци, који ће се читати из појединих писаца и песника, па су према томе израђепе читанке. Овако је и према најновијем наставном програму. За писмена вежбања тражи се да ученици у I р. преписују песме и басне, а затим описи животиња, биљака и других предмета; у II р. долазе описи планина, река, тица и дрвећа: у III р. описи природних појава, писма и преобраћаве песама у прозу. За граматику није ништа наређено због сличности књижевнога језика са старим грчким, па овај помаже усавршавању и у граматици новог грчког језика. У синтакси има разлика у кодико је нова синтакса много простија, али ипак има и сличности, зато и није нотребно да се нова синтакса учи засебно, јер при учењу старе синтаксе увек се полази од онога како је у новом грчком језику. Француски је језик имао по 12 ч. у сва три разреда према наставном пдану од 1836. г. 1865. г. укинут је Француски у I р., а у два виша број часова је смањен, те од тада варира између 4 и 6 ч. Од 1884. г. већ у II р. преводе ученици просте реченице и кратке приче. Ортографији се поклања пажња, чега ради ученици преписују код куће обрађене комаде из читанке, уче на памет речи и састављају реченице, а уче на памет и сасвим просте мале приче. Граматичка је грађа распоређена овако: у II р. о члану и о бројевима и заменицама; у III р. наука о облицима. У најновије време само из овога језика одвојена је граматичка грађа сасвим од осталога за што су остављена. 2 часа, а за изговор и писмена граматичка вежбања 1 час недељно. Латински језик учи се само у III р. као припрема за учење у гимназији, због чега је и био обавезан само за оне квји ће ићи у гимназију. Граматичка је грађа: наука о правшшим облицима и превођење реченица. Метода је као и у старом грчком језику. Нови наставни план одређује 2 ч. за превод и 1 ч. за граматику. ГеограФија се учи у сва три разреда, и то: у I р. о Грчкој; у II р. остала Европа; а у III р. остали делови света. Очигледна настава није довољно заступљена; ученици уче механички гола имена, па је зато 1887. г. наређено да деца уче читати геограФСке карте, а у најновије време да предузимају тако звана путовања у памети (Гћап1а81еге18еи). Ипак зато и данас преовлађује у настави статистички и политички материјал. Историја се учила с почетка само у два виша разреда, и то до 1884. г. у II р. стара и онширније грчка историја, а у III р. средњи и нови век, а од 1884. г. само грчка историја. Од 1888. г. историја се учи и у I р. и то у биограФИЈама по угледу на пруске гимназије, а у III р. учи се, управо понавља, према појединим земљама. По најновијем наставном програму циљ јој је: знање главних догађаја из грчке и важнијих из историје осталих народа. Метода је као