Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1351

и у вери : наставници траже да им ученици на првом месту памте Факта, те и не може бити говора о дубљој дидактичкој обради. Математика се учи у сва три разреда, и то практична аритметика, основи геометрије и алгебре. Очигледност се не нримењује довољно, рачунање је усмено занемарено; у геометрији је једино очигдедно'срество: цртање на табли, што је сасвим недовољно за правилно схватање тела. Нови програм наглашује очигледност, ради чега се ирепоручује да ученици граде облике и теда од хартије и да се вежбају у практичном израчунавању садржине и обима а без икаквих теорија и да се уче брзо ирименити ово знање на пробдеме практичнога живота. Природне науке имају по 2 ч. у II и III р., а уче се основи хемије, Физике и космограФије. Последњом изменом тражи се зоологија у I и II р. зимскога течаја, и ботаника у оба разреда летн.ега течаја и најпростије и најважније нриродне појаве у III р. Вештине. Гимнастика је уведена 1882 г. по 3 ч. у сваком разреду, и министарство је отворидо нарочиту школу за спрему учитеља гимнастике. Она често попуњава празнине у часовима и то не ради ученичког здравља, већ што посланици хоће да наместе по којег политичког пријатеља за наставника гимнастике. .1епо писање уведено је 1836. г. а цртање 1855. г., а после опет 1884., јер је 1867. г. било избачено, али још није заступљено у свима школама, иошто нема наставника. Да се невање уведе као наставни предмет, никад се није ни помишљало. III. Гимназије Управник је гимназије директор (ОшшазЈагсћ). Он има сва права и дужности као и 8сћо1агсћ у јелинско.ј школи како према ученицима тако и према наставницима и министарству. Само се стручњак у класичним језицима поставља на ово место. Пре је за ово била доста диилома лиценцијата или доктора Философије, а од 1885. г. сваки мора имати бар 5 г. службе као наставник гимназије или учитељске школе, па да ово место добије. Сталних гимназиских надзорника нема, али министарство просвете може, кад нађе за потребно, послати у све или само у неке нарочите изасланике, обично проФесоре фидософског Факудтета, а ако ових нема довољно, онда и старије директоре или проФесоре атинске гимназије. Ученик мора имати сведоџбу да је свршио јелинску школу и положити пријемни испит, и онда ступити у I р. Ко овај испит не положи, за њ вреди што и за оне који хоће да ступе у јелинску шкоду. просветни гдасник II књ. 10. св., 1901. 90