Просветни гласник

1352

ПРОСВЕТНИ Г.1АСШ1К

Ко хоће у старији, II, III или IV разред у почетку шш у току школске године, подноси уверење да је био у истом разреду у другој којој гимназији. Пријемни испит подажу и они који долазе из приватне гимназије, и то само у почетку школске године. Они могу бити примљени, према успеху на испиту, и у нижи разред од онога у којем су бшш и из којега желе прећи у старији. Сви се наставници у гимназији зову проФесори. Осим директора, који обавезно предаје грчки у најстаријем разреду и још неки предмет, који му се свиди, и у којем разреду хоће, треба у гимназији да буде још шест проФесора, и то три класичара, један математичар или физичар, један теолог и један проФесор Францускога језика. Ну, оволико их ииак нема свака гимназија, негде нема проФесора теологије, а негде ни наставника Францускога језика. Филолози предају на првом месту класичне језике а затим историју. Ретки су способни нро#есори за философску пропедевтику, коју морају зато да предају класичари. Природне су науке пети предмет, који они предају, и ако и за њ немају довољне спреме. Математику, Физику и космограФИЈу предаје обично математичар, који је спреман као што су и класичари спремни за класичне језике. Еаткад предају и понеку грану природних наука и хемију. Нарочити проФесор за природне науке поставља се у местима, у којима има више од Једне гимназије; у овоме случају он предаје природне науке у двема гимназијама. Место математичара поставља се каткад природњак, који предаје све што би предавао математичар, за шта је, разуме се, подеснији Физичар. За нове језике у универзитету нема засебних катедара, и зато има мало добрих проФесора Францускога језика; они који су добри, обично су учили по туђим универзитетима. Понеки су на страни изучили само практичан говор, и у недостатку стручнијих, добивају за проФесоре Францускога језика, и ако не познају Француску литературу, а тако исто и понеки опет страици, који не знају новог грчког језика. Да би се сузбили последњи наставници, 1892. г. прописано је да у будуће може постати проФесор Францускога језика само онај који има сведоџбу атинског универзитета или којег туђег универзитета или лицеја у Француској, Швајцарској или Белгији, и испитом докаже да зна добро нови грчки језик. ПроФесор Францускога језика предаје и историју, средњи и нови. век, и геограФију, која иначе припада класичарима; она се у опште слабо предаје, јер у Атинама нема у универзитету катедре за геограФију Где нема проФесора теологије, ту веру предаје филолог , који, откако је напустио школску клупу, никад није ни чуо за вишу теологију. Директор, који мора предавати грчки у најстаријем разреду, и обично још ФилосоФску пропедевтику, има свега 13 — 14 часова недељно. Где нема потпун број наставника, он узима још неки предмет ма у ко-