Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1359

и трагедије од Касте-а или СогпеШе-а, из Коиззеаи, Оеиугез 1уг1диез; у VI р. ВоПеаи, БаГоп1ате, МоНеге, УШетат, Ошго1;, А. Сћешег, V. Ни§о. Цртање се учи у свима разредима са 16 ч. недељно. У остадим предметима све је у главном као у гимназијама, а и у методи нема никакве разлике. Може пасти у очи зашто се и у реалцп учи стари грчки језик, а.ш томе је узрок што Грци и немају никакве нове литературе, која би бида довољна п подесна за више разреде, зато и у практичној школи имају мало кдасицизма, за њих је и ово практично, јер мора тако да буде. Крагујевац. Приказао Љуб. М. Протић.

КАРАКТЕР СТАРИЈЕ ТРАДИДИЈОНАЛНЕ ИСТОРИЈЕ РИМА

(НАСТАВАК) Друга је хипотеза о постанку старије традицијоналне историје Рима — да је она књижевнички продукат. Већ Бел (Вау1е) изражава се у том смислу на једном месту; он каже у свом чувеном речнику (чланак ТапасргИ, примедба В), мит по ком је Сервија Тулија родио домаћи лар, овако: шта знамо ми да ли већина старих прича не воде порекло од каквог обичаја да се стари хероји славе на дан њиховог празника, и да не садрже у себи комаде за које се учинило да су најбољи. 1 И Вико изјављује неколико пута, али не упуштајући се у ближе образложавање, да је стара римска историја „историјска митологија начињена према грчким митима." Али најбољи засгупник те теорије био је А. ЛУ. 8сћ1е§е1. Он о том говори овако: Најстарију римску историју измислили су Грци, она је грчки роман. 0 пореклу своје државе доцнији Римљани нису ни сами знали ништа поуздано. Услед дугог варварства и незнања оно мало споменика што се можда није било изгубило беше постало неразумљиво; запуштена кажа онеме сасвим или је била сасвим мршава и искидана. Стога, кад су Римљани почели долазити у ближи додир с Грцима, од рата с Ниром, они су били исто тако готови да приме грчка порекла (оп§шез §гаесаз), као што су Грци који су им ласкали били готови да им их дају. Они су брзо стали личити на људе незнаног порекла који су се уздигли; такви су људи необично срећни, кад им неко уме да прича што славно о њиховим прецима. Грци су водили у римској историјограФији први реч, и Римљанн нису зиали ништа ■СЈие заН оп, 81 1а р1ираг1 Јез апмеппез 4аћ1ев пе (1о1уеп1 рав 1еиг оп§ше а ^ие1дис сопЈите <1е Лиге 1оиег 1ез апиепз ћегоз 1е јоиг (1е 1еиг 1"е1е, е1 (1е сопзегтег 1ез р1есе8, диГ ауахеп!; раги 1ев теШеигз.