Просветни гласник

X Р О Н И К А

1539

унуграшњих де.ш и в) доње видпце од мамута, нађене у Дунаву код Панчева и купљене за геолошки завод. 4. Ј. М. ЖујовиК саошптава резудтате проучавава еруптивних стена из Старе Србије и Македоније, које је са својих екскурзија донео г. Ј. Цвијић. — У збирци су представљени ови вудкански производи: 1. аугитски андезит, нађен између Дамјан-Баира и Штипа, изнад Дубоког Дода; 2. биотитско-аугитски трахи-андезит, испод Јањева код Ђуришта; 8. биотитски андезит са Средоречке висоравни (један примерак има основпу масу обичну, микродитну, а у другом је особита — Фелситна и СФеролитна); 4. амФиболски трахит, ДемирКапија (стена прилично одговара трахиту из Дубочана у Србији; има прелаза у андезите; на улазу у Демир-Канију стоји један црвени силиФиковани андезит); 5. дацити обични или пропилитски, нађени код Кратова Чотине (Ташли-Баир), крај Табачке Реке (прате их често и њихови туфови; пропилитски су дацити из клисуре Белице, изнад Зборског, и од Неглена); 6. дијабаеки порфирит између Градског и Велеза, из Грнизарске Реке; 7. леуцитити из Младонагорича и Заберника у околини Куманова. Последње стене су најинтересније у збирци. Њихов налазак, наскоро по наласку леуцитита у Србији, не само да умножава број интересних петрограФСКих типова на Балканском Полуострву, него нам јако примиче време потоњих вулканских ерупција у Српској Земљи. Ове су стене искуљале пошто су се сталожили најмлађи терцијарни слојеви. Викенел их је назвао перидотитима, а Ами Буе долеритима. На Забернику је један леп леуцитит с оливином, који би по Розенбушу ваљало назвати леуцитски базалт, а стене код манастира Младонагорича садржином санидина приближују се леуцитоФнру, докле се устуком леуцита удаљују од леуцитита.

БХХХУ збор (10. марта 1901. год.) 1. Светолик РадовановиЛ као секретар управе подноси трогодишњн извештај о раду Српског Геолошког Друштва. — Друштво је зашло у једанаесту годину. Има једног почасног члана (Љубомир Н. Христић, пуковник у пенз.), 4 добротвора (ј- Стана Ј. М. Жујовића, т Ђура Милијашевић, Андра Парађанин, тргов. у Пољни, и Б. А. Семадени из Кијева, дворски лиФеранат Њ. В. Краља Србије), 35 редовних чланова (Алекса Станојевић, проФ. гимн., Др. Димитрије Антула, рудар. геолог, Др. Добросав К.-Милојковић, држ. хемичар, Добросав Урошевић, супл. гимн., Драгутин Антић, проФ. гимн., Живојин Јуриптић, проФ. гимн., Јован Бадемлић, комесар Нар. Банке у пенз., Ј. М. Жујовић, проФ. В. просветни гаасник , II књ. 11. св., 1901. 102