Просветни гласник

1544

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

ИРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Вурске школе. — У 17. веку многи Хо-ланђанн наседилн су се на јужном врху Африке. Њима су се нридружили и неки лротестанти из Француске, који беху гоњени у отаџбини својој (1685). Становници француског нлемена брзо су се помешали и претопилн у бројем веће становннштво холандског племена. Тако су досељени Французи брзо примили холандски језик и обичаје. Спајање ова два племена ишло је тако брзо, да год. 1725 Француски инжињери, који беху дошли у јужну АФрику да мере меридијан, могли су се француски разговарати само са старцима француског порекла, а младеж је сва говорила холандски. Но ипак и до данас су остали неки трагови који подсећају да је ту било и Француза. Многа ииена данашња види се да су француског иорекла (н. пр. ЈоивегГ, Жуберт). Насељеннци ови у скоро су осетили притисак холандско-индиског друштва, коме је припадао врх Добра Нада. Зато су се многи насељеиици одселили са стадима својим даље на север, где су у погпуној слободи имали непрегледна поља за попашу. Године 1806 дошао је јужни део Африке у руке Енглеза, који су 1834 године уништили ропсгво. После овога било је друго још веће иеељавање на север. Исељени Бури за време управе Преторија основали су данашњу своју домовину, републику трансвалску (г. 1852). Године 1879. покушали су Енглези да заузму републику трансвалску, али после пораза код Мајуба Хила г. 1880. одустали су од свога циља и по уговору из г. 1884. нризнали су републику као самосталну државу. Чести ратови, које је Трансвал морао водити за самосталност своју, велика растуреност и удаљеност становништва, усамљеност појединих становника и оскудица иутова биле су велике сметње подизања и ширења школа, у овим земљама. Али је опет с друге стране младим Бурима олакпгавала посећивање удаљених школа њина окретност и вештина у јахању. Дечаци су на коњима до удаљених школа одлазили и враћали се. Први школски закон био је издан у Трансвалу год. 1882., а допуњен: 1892. год. По закону овом родитељима припада иницијатива подпзања и издржавања школа. Држави је остављено да потпомаже у том родитеље, да води надзор и да подиже и издржава школе за спремање учитеља и других државних чиновника. Држава даје школама помоћи 150—200 Франака на свако дете којеје старије од 6 год. и које уредно школу посећује. Поред тога даје као ванредну помоћ за храну по 40—50 фр. на месец за свако сиротно дете, које станује даље од 3 миље од места где је школа. Тако исто држава даје нарочите потпоре за приређивање курсева при основнил школама, за плаћање кирије или за куиовање или зидање школских зграда. Учитељима се поред плате даје ,250—1250 фр. као поклон, ако ии школа постигне извесне прописане успехе. Исто тако и школе ујтландера или странаца добијају знатне потпоре. И оне добијају помоћ, ако се у њима учи холандски језик и домаћа историја.