Просветни гласник

1548

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

хтедо да црипазн мадо на то, да се неко не жени докјошне може довољно издржавати жену и децу. То је у неколико оправдано, парочито за оне који још нису испите положили и стекли право на какву сталну службу. Наш народ каже: „начииио од једног слепца —• два" кад се ожени неко, а ни сам није могао себе издржавати довољно. ♦ Сиротнња међу школском децом у Бечу. — Бечко учитељско друштво саставило је за 1899. г. једну статистику о школској деци, а из ње се види да од 5.392 детета има 3.812, т. ј. више него 70°/ 0 деце која се после школе или за време школско морају занииати каквим радом да заслуже што год за живот. 240 ђака послуживало је у богатијим кућама, 46 продавало хлеб и јело, 450 купили су угаљ, старо гвожђе, кости и др. по ђубриштима. Већина ове деце била су јадно одевеиа, слабуњава, и разуме се слабо храњена. У сваком разреду од ових школа, које су испитиване, било је по 30 ђака, који су молили за ручак, који добротворна друштва дају школ. деци; -а од њих ни половина код куће није спавала на постељи. ❖ Како расту л.уди. — Проф. Белински написао Је књигу о школскпм здравственим односима и у њој, поред оста шга износи занимљиве податке о том како људи расту. Највише расте дете у првој годиии својој, а после лагано до 12 г. Најмање расту мушкарци од 10—14 г., а девојчице од 9 —11 г. Интересантно је да су деца северних народа за 6 —10 см. већа од деце јужних европских народа. * Писменост у Галицији. — По последњем поиису у Галицији има 7,317.023 становника, а од љих умеју читати и писати 1,262.062 мушка и 948.391 женска, свега 2,2 милиона, што је опет знатан напредак према претпрошлом попису, када је било писмених 1,2 милиона. Само читати знају 170.000 м. а 275.000 жен. Не знају ни читатп ни иисати 2,187.399 м., а 2,473.017 жен., свега 4,660.416, што чини 63,69 процената целокупног становништва. Године 1890 износио је проценат неписмених 73,8. Смањио се дакле проценат нелислених за 10 година више од 10.

Утицај времена на дечје болести проучавао је један лекар у Карлсруу. По његовом опажању јавља се гушобоља највише кад је хладно и умерено топло време, а кад јаче захладни и отопли приметно опада ова болест. Оспе се шире највише кад је хладно п кишовито. * Најсевериија руска школа — подићи ће се до године на Новој Земљи, где је већ подигнута црквица руска.