Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

1549

ИЗ ЈИКОЖЖЕ ХИГИЈЕНЕ Школа под кровом својим има увек највећи број децс. А у дечје доба •организам човечји нежан је, слаб и осетљив, па лако примљив не само за науку, него и за многе друге утицаје, како на душу тако и на тело. Зато у школама треба да се пази на све много више него у обичној кући, где тих нежних становника има много маље. У новијс време на то се и обраћа све већа пажња. При подизању зграда тражи се сад и мишљење лекара, а не само инжињера; при уређивању школа питај у се поред педагога ј ош и лекари. Резултат свега тога је, да се у новије време папредни народи такмиче, ко ће шта ново и боље унети у своје школе. А многе од тих новина код нас нису још ни лознате. У овим редовима наћи ће читаоци неке од поменутих корисних новина школских. Др. Станислав Ружичка у „Саворгзи рго уегејпе «1гауо(;шс1:У1" изнео је многе важне ствари, које је видео на путу по Европи, а иутовао је ради проучавања школа. Из његова чланка саопштавамо овде ове ствари: Најмодерније уређење школа са хигијенске стране, вели др. Ружичка видео сам у Брислу. Школске зграде подигнуте су по овом типу: У срединн двокатне зграде налази се огромна дворана, која иде оздо горе чак до крова, који је сав од стакла. Врата поједшшх приземних соба школских везују учионице са овом двораном, а учионице горњег спрата имају степенице, којима се у велику дворану иде. Учионице су динно осветљене. Цела горња ноловина левог зида чини тако рећи једно окно, које иде чак до тавана, јер се зна да прозор тим боље осветљава што-је ближе горњој страни, тавану, јер је горња страна тим добро осветљена, и од ње одбијена светлост осветљава собу на све стране. Та горња сграна отворене је боје, да боље светлост одбија. Зидови сви иремазани су масном бојом и могу се сви прати водом. У школи је и пространа и песком иосута дворана, где се деца могу играти за време одмора. Та се дворана употребљава кад је напољу рђаво време. У сутерену је купатило са тушевима. У свима школама лекари предају поуке о чувању здравља. Немачке школе показале су ми нешто друго. Поред осталог у Немачкој за.нимало ме је нарочито то, како је распоређено време одмора школског у народним школама. Лети је главни одмор од 4 недеље, обичноујулу; али се може помаћи пре и после према месним потребама (жетва и др.). Осим тога има и јесењег одмора од две недеље, ускршњи одмор од две недеље, божићни одмор од две недеље, троични одмор од пет дана и око пет дана „раичоМзсће ГезИаде". За време одмора се не дају никакви задици. То је изриком забрањено. Школска година је нрема овоме подељена на неколико готово једнаких делвва, које раздвајају дани одмора, а ти одмори не иреседиу деци због многих домаћих задатака и лекција (као што код нас често бива). Време рада између одмора, истински се посвети раду. Осем недеље ту нема никаквих других празника. То је, разуме се, боље, него код нас где имамо један велики школ. одмор, а преко целе годнне пуно празника који рад и одмор ни ио чем не распоређују равномерно. На тај начин често нити имамо груписано време рада, нити се одмор може корисно употребити.