Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1433

с писмима и усменим порукама па им вели да се не чуде што се посао отегао тако дуго, кад се већ Богу хтело да се једном докона, па сокодећи их уверавао је да ће те године извесно отпочети извођење предузећа, које су они тодико ишчекивали, с тога их је молио да похитају с пошиљањем тражених нисама војводи савојскоме. 162 ) 5. марта Ренези је предао писма Николи, који се кренуо пут Рисна. Ну кад је по свему изгледало да ће једном бити штогод од толико пута започињатог и напуштаног рада, предузеће ометоше баш они, на које се поглавито рачунало, али који су и до тада то исто радили. Ометоше га Јован Ренези и Вујо Ришњанин. Ренези је Млечићима открио свој рад још у августу 1612. год., кад се оно, идући из Милана у Турин, задржао у Милану, где се с намесником шпанским и кастеланом договарао о стварању савеза хришћанских владалада за акцију против Турака. Ренези је 29. августа кришом посетио Андрнју Суријана, млетачког дипломатског агента и доставио му је на каквом послу ради. Он је казао, како су га, као познаваоца прплика у Турској, намесник и кастелан милански звали, да с њим иреговарају, те је код њих био три пут на договору, када им је изложио свој план о стварању савеза хришћанских владалаца, у којп би ушли: папа, краљ шпански, краљ пољски, ћесар и краљица Француска. Али он је још додао како од намишљеног предузећа може бити нешто само ако у савез буде ушла и млетачка република, и да је без ње у напред онемогућен успех. Даље је саоиштио како је Дон Мендоза наваљивао на њ да иде у Мадрид па да краљу разложи своје мишљење, али да он то није хтео учинити, да не би изазвао неповерење код Оињорије, код које су га клеветали неки такмаци његови, и ако јој је он одан толико, да би за њу заложио и главу своју. Том приликом, а иоводом речп о хришћанском савезу, Ренези је млетачком резиденту изнео свој план, који би по републику био врло пробитачан и по коме би се Шпанци упутили да воде рат што даље од земаља, које су некада биле млетачке, те да им интереси не дођу у сукоб с млетачким. Даље, ћесар и краљ пољски имали би с Турцима водити рат на суву, а Сињорија млетачка нажљиво и опрезно радећи ступила би у рат тек кад би проценила ирилике и пошто би сви други већ били загазили, те би се тако она користила а не би дошла у сукоб ни с једним од савезника. 163 ) Све то јавио је

162 ) »... У. 8. 111 та ... П П1Н0 иПепЈега а р1епо (1а1 <1еШ) Х!со1о е! 1а 11011 зе 1'ама тагаУ1§На, зе П пеЈЈоИо ћа рог4а(;о 1оп§ће22а (II 4етро, рего ћа р1а§ш4о а Бш сће Ј1 пе$о1ш е геЈиШз а ћоп 1егтте е(; V. 8. П1. та 8е пе зИа (Н ћоп ашто 11151ете соп П аћп З^. 11 (Н созН сће сге(1о бјсигатеп1е сће циез1о аппо зе (1ага ргтиро а11а тргева, сће 4ап1о е с1ез1(1ега1а (1а V. 8. 111. ,Т,а рЛ (ГаНп, е* Ш1о аага 111 ћиопа соп§шп(;ига...« (№<кт). 163 ) Препис шифровапе депеше Суријанове од 29. августа, прочитане у Већу Десетораце 6. септембра 1612. год. ( СогптитссАе Ле1 СопегуИе пег X, Шга 5).