Просветни гласник

ндука и настава

1435

годно оруђе, као што су били у Италији Ренези а у Приморју Ришњанин Вујо и Еотаринин ГЈасквали, којима се Оињорија у овој придици могла користити тако да што је отпочео Ренези својом доставом Суријану у Милану, то би довршио Вујо у Еотору. Иовереник Ренезијев Иикола с писмима отишао је у Приморје у јуну 1613. год., нашао је тамо Вуја Ришњанина и саошптио му је своју мисију. Вујо пак узео је писма и послао их којима су била упућена, ади је у исто време о свему томе јавио Которанину Пасквадију, који дознавши то одмах оде которском провидуру и саопшти му, на основу чега овај 2. маја среди нарочити акат, који, преко провидура, достави Већу Десеториде обећавајући да ће добавити писма војводе савојскога и друга и послати их у Млетке на увиђај. 16 ') Како су писма, као и прилози, би.ш писани италијански, то је неко морао протумачити садржину заинтересованим главарима. Ту дужност нримн на се један од браће Ришњана, после чега задржа писма, мислећи да их, преко Пасквалија, да нровидуру на расматрање а потом врати онима чија су била. С том намером 30. јула Вујо предаде нетнаест писама Пасквалију, а овај провидуру, заједно сједним писменом упућеним Већу Десеторице. Сутра дан пак провидур которски Захарија Соранцо справи писма и Пасквадијеве представке и посла их поменутом Већу у Мдетке, модећи да му се писма врате иошто буду расмотрена и преписана. Ну ова писма, не зна се са ког узрока, у Млетке стигоше врло касно тако да је Веће Десеторице одлуку о њима донело тек 1. октобра те године 168 ) и не бише враћена Пасквалију већ за свагда остадоше у архиву Већа, Десеторице. Међутим Ренези се п даље бавио у Милану код шианског намесника Дон Мендозе очекујући повратак свог слуге Николе с потребним му писмима од Грдана и патријарха, а за све то време дошаптавао је млетачком резиденту Суријану о свему што би дознао а односидо би се на питање о покрету Хришћана под Турцима. Такву је једну доставу учинио баш у доба кад су његова и војводе савојскога писма била у рукама српских главара, који су тако жудно ишчекивали час ослобођења од турске власти и не знајући какву улогу врши онај што од њих тражи пуномоћство да преговара с јевропским вдадаоцима у име њихово и у корист њихову. 16. јуна Ренези је отишао Суријану и саонштио му вест, како је војвода неверски на путу у Рим, камо иде да с папом преговара о иредлогу владике лаћедемонскога, који је ради тога ишао у Француску. То је израније познати нам предлог, по коме је војвода неверски имао да упадне у Мореју и да тамо отпочне

,67 ) СоттитсаГе <Ле1 СопзгдИо Аег X, Шга 6. 168 ) Један иренис оддуке постоји у СоттитсаГе пе1 СопзгдИо X, 61га, 6., где су и сва ппсма, а одлука је заведена у Согда^Но <1еГ X, 1)е1г1>егагг(тГ зесгеХе сИ Вотаг Ке§. 4, 5о1о. 126.