Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1453

број Вестадака. Прича о Лукрецији је дупдикација приче о Вергинији која је била повод паду децемвира. Пре прогонства краљевства и пред пад децемвирства иде једно римско посланство у ДелФе. Узрок паду Тарквинија Охолог је љубав Секста Тарквипија према једној девојци, као што је и љубав Апија Клаудија према Вергинији оборила децемвире. Оба догађаја дешавају се за време опсаде града Ардеје. За обема долази сецесија плепса. Супербо укида Сервпјеве законе, док Апије Клаудије укида и законе који су били донесени пре њега на годину дана. Вергиније ножем којим је убијена Вергинија „свети слободу своје кћери а , а Брут се заклиње да ће осветити римску слободу мачем којим се убила Лукреција. Напослетку тело .Тукрецијино донесено је на комицијум, а Вергинија је убијена близу статуе Венере Клоацине код комиције. Тако је исто по Паису Порзенин рат махом дупликација догађаја који се доцније причају. На пример прва чарка између њега и Римљана, сукоб између капија Невије и Колине сасвим је слична с вејентским упадом после пораза на Кремери. Исто тако у оба случаја сиасава Рим један Хорације. II т. д. Познато је да Валерије Нубликола доноси тако звани 1ех с1е рготосаНоие. Сад такав закон доноси и његов унук Валерије поеле пада децемвирског. А осим тога ти су закони једиаки с 1ех Л'а1епа из год. 300 пре Хр. Прича вели за Публиколу да .је народ иодозревао да ће он узети краљевску круну. Сличну причу имамо из год. 449, кад после пада децемвира трибун Дуилије изјављује бојазан да конзул Валерије Иубликола има намеру да остане у свом положају. Исти Публикола ослобађа плепс од трибута који преноси на натриције, а у Ханибаловом рату сличну меру предлаже Марко Валерије Легшн. Дупликација је на пример и то што је по обичној верзији Коријолан заузео варош Лабик, а по једној се другој традицији то збило тек 418 год. пре Хр. Велику су улогу играле при стварању старије римске историје каква је дошла до нас, по Паису као и по другим научницима, политичке и моралне тенденције, спекулације сакралие и топограФСке и легализације доцнијих ииституција. Многе одличне породице римске прииисивале су својим прецима разна измишљена дела да би начинили сво.је порекло што славнијим; писци се труде да даду својим и идућим коленима велике и племените примере који би им послужили као узор; државници и правници у старијој прошлости траже порекло разним правним Формама доцнијег доба, на пример Ромул и Рем су им оснивачи колегијалне управе двојице магистрата, краљевском се доба приписују основне институције римске државе као трибе, курије итд. Али ово је свј внше или мање познато читаоцима који су мало ближе упознати с римском историјом, те ћемо се ми на завршетку зауставити још на учешћу које су уметнички песници имали по Паису на Формирање традицијоналне историје Рима. Најбоље ће бити да и овде цитирамо самог писца, на пример где он