Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1463

Примери: ^ЕгХ ибтот} Ха1ог)Гтод Идхоути/, Леууоџтг?. 6шт{ глаголжштоу пјо\ г придошл глаголжшт«. Зогр. Мар. V. 34. АсШис ео 1одиеп1е тепгап! (дшЛат) Шсеп1е8. (Док он још говораше приђоше (иеки) говорећи). Прошавши неко време војска се поче враћати. Чудно је сад откуда то да бага датив казује такву конструкцију кад се зна да у старословенском нема ни једног датива на који би се она наслаљала, као нпр. у грчком на генитив или у латинском на аблатив темпорални. На основу тога што апсолутни датив нема ослонца у самом језику, него стоји за себе као датив нарочите врсте, одмах нам се намеће иомисао да ће тај датив бити ускочио у старословенски из којега другог језика, а тај мочсе бити само грчки, јер је грчка црквена књижевност била почетак и сталан извор старословенске књижевности. II збиља неки мисле да је апсолутни датив постао угледањем на грчки језик, али на то их мишљење није уиутида сиоменута неприродност, него један други Факат, који, у осталом, није поуздан ослонац. На име, њима је као разлог да апсолутни датив није старословенскога норекла што, не узимајући у рачун неке сличне појаве, таквог падежа нема ниједан словенски језик, сем нгго се по где где увукао поред старословенског; и кад није старословенског онда, веле, мора бити грчког. У осталом, сами подстицај за нас је споредна ствар, и залишан би био сваки даљи говор кад би то мишљење било и примерима потврђено, али, бар мени, то још није познато. Други га опет (Миклошић) сматрају као домаћи старословенски облик и кажу: кад би било овде подражавања грчки би овде наметнуо старословенском геннтив а не датив; сами пак датив није могао прећи из грчкога у старословенски већ за то што грчка црквена књижевност, која је била извор и образац за старословенску, не иознаје таквих датива. Ма колико да су ови разлози јаки и основани, опет ми изгледа да примери из еванђелских текстова противно доказују. Таквих датива истина нема грчка црквена књижевност, али има мноштво датива друге врсте који су, као год и ти, могли дејствовати на постанак старословенског апсолутног датива, а да је било и да је морало бити тог дејствовања од стране грчког језика о томе нема спора. Пре свега, док грчки језик има богату црквену књижевност и утврђена сиитактичка правила, дотле старословенски нема ни своје буквице, иа, ирема томе, ни синтактичких правила, која би била обавезна за све. Сад, ири таквом стању ствари јављају се људи којима су консгрукције грчких црквених књига, тако рећи, ушле у крв, док словенски језик не иознају научно и систематски него само онолико и онако како се говорило, дакле без одређених. нравила којих би се сви морали иридржавати.