Просветни гласник

1462

11Р0СВЕТНИГ ЛАСНИК

Ти примери, дак.че, стоје према оваквим грчким примерима: 1 0 уад К&дод бихгегеХау.шд та то1д ^сртјрок; ббха етгј сет апшв ехасИз) го1с теХеШс агбдаму ц V. X. К. V. 4. Јер Кир навршив оних десет година међу еФебима беше међу људима (зрелим). 01 бе л 01 <Т к V т е 5 ИххХгјаСар атсеууеЛЛор гаЂта. X. А. 2. 2. А они учинив скуп јављаху то. То државе језика представља овај образац: 01 бе радраоос бтрерцхбтес тдг Т1уцг\ти (арешав ТигарЈ ог> џегто1уе у.атасраге?с чј<ЈаV. X. А. 2. 4. Ракт^ Христосокт^. призт^какт*. слоггж свскего глдголд шмоу. Супрасал. Па окуиив храбре^витезове на студен је камен покрочио. 8т1. Каг1. 8и1а Ћота ге1Ша 1п АвГат рго!;ес1и8 ез1. Рат. Где пак наш прилог прошлог времена гезр. грчки активни партпдипи проптлости немају свог објекта, ту ће у латинском стајати нарочите реченице, нпр.: Он се поплаши видевши шта се догодило. Рег1егп1и8 ев! сит ^ШззеГ диае 1'ас1а евзеп!. Тур. Дошав у Рим војсковођа се разболе. 1трега1ог сит Ротат гетззеГ тогћо а1'1ес!из ез1, али: Милтијад иошав с флотом приближи се Лемпу. МЈШа<1ез с1а88е ргојесШз ассевзИ Репшит. Рау. Сем тога, овде је згодно споменути оно што се већ могло осетити, а то је да наш партицип перфекта пасивног (трпни придев) не може с којим именом стајати засебно, т.ј. као апсолутни номинатив. Једино у друштву с глаголским прилозима будуЛи ређе бивши може тако стајати, јер с њима у друштву даје склоп који је раван неком прилогу, нпр.: Будупи град утврјјен одустанемо од боја. БудуЛи све уређено кренемо се напред. Апсолутни датив је старословенски начин исказивања апсолутне партиципијалне конструкције и ни по чем се не разликује од апсолутДатив них падежа других језика до по облику. То ће рећи, апсоаасолутни Л у Тна конструкција према природи различитих језика добија и разне облике, али она сама свуда једна је иста, т. ј. независан и самосталан склоп од партиципа и његова субјекта. Тако, дакле, самостални склои од партиципа и неког имена пролазећи кроз различне језике добија и различне облике, и то: у грчком облик генитива (врло ретко номинатива), у старословенском датива (готово никако номинатива), у латинском аблатива (готово никако номинатива), у српском номинатива, али је тај наш падеж много ређи од ових других падежа.