Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

1469

К «НКЧДККШО\* МОЛИТВОу СИ10 и призкакк кк сшк подро\-;ки1б ско№ и сммн ско(€ глдголдшј кк Н1ШЧ. Првовенч. Ношти Ж1 ккжкшн простиккшиимк С{ II кллгослокиккшиимк сс ог него ккс -К ук (место: простнккше се н клагослоииккш! се о\" него ккси) отидоше кк кели 1€ слоужккк! ткорити. Св. Сава. Дакако, и Грди и Л.атини по где кад допуштају себи ту сдободу те нормадну зависну конструкцију претварају у независну, ади никад не иду тодико дадеко колико је то сдучај у старосдовенском, нпр.: 'Атдгтое бе тоЂ Кндоу пцоупеџтсоу итшргес (место обичнијег: итиоута де тдг К гј ^ ор тсдобпе/гтсор (Х7тигтес. X. К. IV. 10.). Ксе1 е џр агт о с ссг>то г > е1д то тс/.о 1 о1' тшдехиХес идтои о 64410гкт&ебд, (место: еџригти иртог е1д то тгХоТоу тсадехаХег о бисџопа&еСд). Мар. У. 18. Ше Шеп^е ег1р1ез тпјћј ћипс егогет (место: тгШ ШепИ ег1р1ез ћипс егогет). Рау. Тугаптз ехртзгз ех игће ЕотапЈ еоз асс1р1ип1 (место: Гугаппоз ехри1зоз II. асс1р1ип(;). Саезаг ргтсгргђиз Тгеукогит а<1 зе соиоосаИа ћоз зт§и1аИт Ст§е1оп§1 сопсШауИ (место :рггпсгрез еопуосаШ сопсШалИ). Тур. Тегс1п §е1опх соптосаИз ви1з сНепИћиз 1ас11е тсепсШ, еоз (место: сопуоси1оз сИеп1ез тсепсМ). Рат. Е1 Језиз риегто а&осаГо з1а1ш1 еит 1п те(Но еогит (место: е! Језиз риегтит а&осаГит з1акШ, или још одређенијег: е! циит аДуосаззе! риеги1ит Језиз з1а1ш! еит 111 тесИо еогит. Мат. XVIII. 2.). У вези с овом заједничком особином згодно је, напослетку, споменути и неке засебне појединости код апсодутних надежа. Тако, у латинском језику могу нека супстантива и адјектива стајати с којим именом као својим субјектом сама у аблативу апсодутном, нпр.: Сгсегопе сопзи1е сопшгаИо 1'ас1а ез1. Ра^ге 1То 1еНх егат, е!с. 'Гако се што може наћи и у старосдовенском језику, нпр.: 11-кскрсс ц-клои к печатЈМТх (гезиггехН Шедггз зГдгШз ), али је много обичније: Бт^скрсс ц г Клом т к печлтемтксжштем^к, што се опет никако не може наћи у датинском језику, јер он нема партиципа презенса од гдагода еззе. У српском, као год и у грчком, редовно се додаје придог буАУ&и гезр. партицип шг. Код два адјектива само не додаје се у грчком партицип мг, јер они сами вреде као партиципи. Ево оба та адјектива у једном примеру: Е1 гјр 1 ЕХХеггј е>' ' атсобо^гјуи^ (XV игЈтуг тогсг "ЕХкцси. утог ехбутод уе ч аехортод 'АЛ е^арбдоу (А1ехапАго гпдИо). Нег. II. Пасивне партиципе грчки и датински језик употребљава увек саме, старословенски и саме и с партиципима с м иди к г м к г к (в. предње при-